Negujte jedinstvenost: Ne poredite se ni sa kim!

Povezane objave

• Roditeljske viber grupe – želja za kontrolom ili realna briga? 20/03
• Koje aktivnosti se preporučuju deci sa poremećajem pažnje? 23/08
• Kako pomoći detetu da prevaziđe anksioznost? 05/08

Po pravilu nas ne uče da se poredimo, bar ne očigledno. Međutim, negde je u srži sakriven poriv da bar jednom detetu dok je malo kažemo „vidi kako je teta Katina Sara složila svoju garderobu i dobila loptu – hajde i ti budi dobra“. 

Onda sa svojim prijateljima uz kafu prepričavate uzroke glavobolja koje vam zadaju deca, pa dvoje kaže „eh, da su moja kao tvoja, večeras bih se naspavala“.

U najvećem broju slučajeva, u funkcionalnoj porodici, ovo su situacije koje deca ne čuju, ili se kažu vrlo retko bez ikakve zle namere, kao u nekom vaspitnom duhu, slično vaspitnoj metodi. 

Kako deca odrastaju, ona sama počinju da osećaju određenu dozu takmičarskog duha, koji je sjajna stvar, podstiče i gradi ambicije. 

U srednjoj školi se često dešava da poželite da ste kao neko iz odeljenja, pa se iz sve snage potrudite da i vi savladate statistiku. Ili vam se svidi način odevanja drugara iz treće klupe, pa pokušavate da „uhvatite cake“ koje on primenjuje.

Sve je ovo dobro, isto tako, u normalnim količinama. 

Kasnije ćete imati neku vrstu odnosa sa kolegama na fakultetu, kroz nekoliko godina i na poslu, pa je važno da znate da nikada ne bi trebalo da se poredite, već da negujete jedinstvenost.

Šta to znači?

Upoređivanje je normalna pojava, ali se svi zajedno trudimo da pokažemo da ne bi trebalo da bude relevantna za poimanje sopstvene ličnosti, ili da bude put na kome ćete da testirate sebe. 

Takmičarski duh, koji smo spomenuli gore na početku teksta, dobar je u tolikoj meri ako je zasnovan na nama samima, dakle isključivo na borbi sa sobom kako bismo se podsticali da ne odustajemo, da naučimo, da se motivišemo, i drugo, a gde je cilj da pokažemo sebi koliko možemo. Dakle, sve vreme smo reper – mi.

Imajte na umu, i na fakultetu i na poslu, da gde god da se nalazimo, to su mesta gde je različitost poželjna i legitimna, ciljevi ne moraju da nam budu isti, a i ako jesu, vrlo je verovatno da ne koristimo iste metode dolaska do njih.

I sposobnosti su nam drugačije, afiniteti isto. Kao što niko nema isti otisak prsta, tako moramo da vodimo računa o tim stvarima.

I na kraju zapamtite: Uspeh se sastoji od putovanja od neuspeha do neuspeha bez gubitka entuzijazma, Vinston Čerčil.