Zašto se deca plaše mraka?

Povezane objave

• Oprez: Kada tepanje preraste u problem 20/03
• Koliko su jedinci razmaženi? 22/05
• Model vaspitanja Marije Montesori 24/07

Jedan od najvećih strahova kod dece je strah od mraka. U tom periodu dete neretko neće da spava u svom krevetu i u svojoj sobi, a roditeljima sleduju česti razgovori sa svojim mališanom.

Strahovi kod deteta upućuju na to da dete sazreva i da shvata mogućnosti, situacije i prepoznaje osećanja. Važno je da to ne ignorišete i da pospešujete dete da o tome ispriča, pita i iskaže kako se oseća.

Suočavanje sa strahom je možda najteži segment borbe sa ovim problemom. Tada bi detetu trebalo pokazati da senka ne može da uradi ništa, da je mrak bezopasan, a da zvuk ne dopire od čudovišta, jer ona ne postoje.

Prvo pitanje koje će omogućiti detetu da se raspriča je da vam kaže kakva se to opsanost krije u mraku.

Na početku možete duže ostaviti upaljeno svetlo, ali samo kao privremeno rešenje, uz svakodnevni razgovor i „raščlanjivanje“ straha.

Dete u ranijem uzrastu ima omiljenu igračku koju svuda vuče za sobom. Ona često i kasnije spava u krevetu sa detetom, pa možete da podsetite da pored sebe uvek ima čuvara i da ne bi trebalo da se plaši. 

Strah od mraka može da se zadrži i u starijem dobu, pa je potrebno raditi da do toga ne dođe.