Nestale bebe – slučaj koji je dugo prisutan ali tek sada aktuelan

Povezane objave

• Elektronski upis u škole 2020: Bez papirologije! 09/01
• Za treće ili četvrto dete Pokrajina pomaže u rešavanju stambenog pitanja 25/03
• Nulta tolerancija i uključenje porodice u vršnjačko nasilje 19/09

Poslanici Narodne skupštine Srbije, uskoro će raspravljati, a verovatno i glasati o Predlogu zakona o nestalim bebama. Iako su roditelji nestalih beba godinama pokušavali da pronađu istinu o svojoj deci, tema je postala aktuelna u javnosti tek nakon pojave predloga ovog zakona.

Tačka predloga oko koje se podigla najveća bura je ona koja kaže da će postojati nadoknada za izgubljeno dete čija će se visina meriti intenzitetom pretrpljenog bola i to do 10.000 evra. Uvođenjem ovakve tačke postavlja se pitanje, da li Vlada jednostavno želi da ovaj problem reši tako što će novčanom nadoknadom zatvoriti veliki broj slučajeva i na taj način skinuti sa sebe sve veći pritisak roditelja nestale dece.

Ono što se nameće kao zaključak je da ne postoji prava i iskrena volja da se slučajevi reše, već da se zavtore isplatom nadoknade za pretrpljeni bol, koja je za roditelje, razume se, sraman i uvredljiv. Teško je ne posumnjati u namere da se na ovaj način zaštite izvršioci ovih teških krivičnih dela, što dalje odmotava neka druga pitanja… A da sve optužbe roditelja nisu prazne priče, mogli su da se uvere mnogi koji su izdvojili malo vremena i saslušali roditelje nestale dece.

Većini slučajeva zajedničko je to da telo deteta, nakon što su ih obavestili da je preminulo, nije predato roditeljima kako bi ga sahranili. Roditelji koji su bili uporni u traženju odgovora uspeli su da dođu do određenih saznanja na osnovu kojih imaju osnovanu sumnju da im je dete oteto. Oni su otkrivali deo po deo veoma složene slagalice. Upoređivali su statističke podatke, potvrde i protokole, informacije u posedu organa i ustanova koje su morale da evidentiraju njihovo dete ili telo njihovog deteta. I shvatili da jedna greška u zavođenju, možda i nije greška. Telo deteta se gubi na putu do groblja, nekome između dve bolnice i slično. Neko je dobijao potvrde groblja sa datumom kremacije još dok je dete bilo živo.

U ne malom broju slučajeva, uspeli su da dođu do dokumentacije “ispod žita” od ljudi iz ustanova, koji su hteli da im pomognu. Sve to ih je navelo da javno iskažu stav i zatraže pomoć, što je probudilo i druge roditelje, koji su shvatili da nisu sami i logičan nastavak svega je dalje udruživanja radi postizanja cilja.

Činjenica je da:

• Roditelji znaju šta im je bilo zabranjeno da istraže i koja ustanova i u kom segmentu je ostala zatvorena za davanje odgovora.
• Roditelji znaju šta zahtevaju u procesu saznavanja istine – od forenzičko-genetičke analize do veštačenja leša, do postojanja svedoka saradnika. To su instrumenti u istrazi. Otuda zajednički zahtev da se omogući istraga.
• Tih instrumenata nema u „vanparničnom postupku“ koji ova država nudi predlogom zakona. Bez njih, sudija sudi na osnovu papira koje pribavlja od organa po instruktaži malo vičnijih roditelja. U papirima koji će biti dostupni nema istine: u njima ima samo potkrepljene sumnje.

U Narodnoj skupštini, pre tri meseca, 28. novembra svi roditelji, koji su po mnogim pitanjima u sukobu, su se izjasnili protiv predloga zakona.

Izvor: Danas