Da li ste čuli za karamel sir?

Povezane objave

• Dete i tehnologija: Ovaj spoj ne mora uvek da bude loš 20/02
• Koji znaci ukazuju na to da dete ima visok koeficijent inteligencije? 01/11
• Zašto deca bude roditelje? 09/08

Kada pogledate ovu smesu verovatno bi pretpostavili da je sve drugo osim sira, vaša pretpostavka bi ostala na nekoj drugoj namirnici čak i kad ga probate. Nekolicini ljudi je pokazan ovaj delikates i odgovor je bio da je svašta nešto i sve osim sira. Ljudi su pretpostavili da je to kikiriki buter, marcipan, sapun, ćetena halva. Tek kad su probali smo dobili raznolikost odgovora – guščija džigerica, namaz za hleb…. O čemu je zapravo reč i kako nastaje ovaj proizvod?

Nešto drugačiji sir, karamel sir, neobičnog izgleda i još neuobičajenog ukusa. U Norveškoj on se zove Brunost i veoma je cenjeno nacionalno jelo. Norvežani ga jedu uz sve, pri svakom obroku, mešaju ga u salate, soseve, čorbe, njime ističu ukus divljači, piletine, teletine. Kod njih je ova namirnica jednako važna kao kod nas kobasice ili čvarci i može da se kupi u svakom marketu. Norvežani ne mogu da zamisle obrok bez ovog sira.

U čemu je tajna slatkog sira, da li mu se dodaje šećer, koliko je zdrav uopšte?

Norveška ima svega 11 fabrika sireva od kojih njih pet proizvode karamel sir, a on ipak važi za nacionalno jelo i ima ga baš u svakoj radnji. Naime ovaj sir i nije baš jeftin, u Norveškoj košta 5. 40 evra 100 grama karamel sira, dok se kod nas može naći i za 2.50 evra za 100 grama. Razlog je što Norveška trpi silne poreze. Za sada 90 posto norveške proizvodnje ostaje u zemlji ali stvari se polako menjaju i ovaj sir postaje zanimljiv svetu. 

Sir se proizvodi na poseban način, od otpadnih stvari pri proizvodnji klasičnog sira. Otpadno ga odmah otpisuje u namirnice lošijeg kvaliteta ali baš nasuprot tome, što dokazuje da se inače od ovih otpadnih materijala, surutke, pravi najčešće hrana za sportiste. Proces počinje u pravljenju klasičnog sira, dakle, enzimske mešavine od mleka prave sir, on se potom seče i pakuje. Tu počinje proizvodnja Brunosta. Tečna surutka koja ostaje je glavni sastojak ovog sira i ona mu zapravo daje blago slatki ukus. Sir je pun proteina ali ne manjka ni na kalorijama. Za 1 kilogram ovog sira potrebno je čak 6 kilograma surutke. Ali opet kako je tako baš sladak, da li mu ipak dodaju šećer? Zapravo – ne, proces je sasvim prirodan, visoka koncentracija surutke se meša sa mešavinom mleka i pavlake na velikoj toploti pare.Spaja se i kuva na pari, meša u velikim kotlovima  90 minuta potom se otvara kotao i laktoza iz surutke, koje ovde ima podosta, se razlaže i postaje mlečni šećer , tojest karamel. 

Karamel sir se pakujeu tečnom stanju i pre nego što ode na hlađenje mora da prođe kontrolu. U ovakvom stanju on izgleda kao karamel sos, takav mu je i ukus, hladi se 75 minuta a tokom sazrevanja dobija koinzistenciju.

U Norveškoj godišnje  9 tona surutke postaje karamel sir, a on postaje potom deo dnevne trpeze i svakog obroka sa svojim autentičnim slatko kiselim ukusom koji je idealan za slatka i pikantna jela, kakva Norveška kuhinja i jeste.