Od kada je plava „muška“, a roze „ženska“ boja?

Povezane objave

• Da li jedan od roditelja mora da bude autoritet? 29/04
• Zašto deca bude roditelje? 09/08
• Puzanje kod beba uklanja rizik od astme 10/01

Verovali ili ne, distinkcija određenih boja, najčešće plave i roze, kao rodnih pokazatelja, jedna je varka sa ozbiljnim posledicama. Istorija pokazuje suprotne primere, a kulturne promene dovele su do još jedne razlike koja se pravi među dečacima i devojčicama, preko kojih se sa velikim ponosom ističnu njihove polne razlike.

Tek se u prvoj polovini 20. veka u zapadnoj kulturi ustalio običaj da plava odeća simbolizuje dečake, a ružičasta devojčice. Međutim, u drugim civilizacijama ta praksa je nepoznata ili manje poznata. Čini se da je njena primena bila šira i intenzivija u SAD-u, na zapadu i severozapadu Evrope.

Jedan sjajan primer pokazuje koliko je to neverovatno nejasno, daleko i suprotno bilo u prošlosti. Naime, Frenklin Delano Ruzvelt, trideset drugi američki predsednik, kao dečak nosio je haljine i imao je dugu kosu. U to vreme je bilo normalno da dečaci nose haljine i da se do šeste godine ne šišaju. Njegova fotografija koja to dokazuje lako je dostupna na Google pretraživaču.

U bližoj prošlosti takođe postoje “ružičasti primeri”. Elvis Prisli, je upamćen po roze pantalonama i roze kadilaku, a hipi kultura je preuzela istu tu boju kao boju otpora prema vojsci i ustaljenim načinima razmišljanjima.

Šta se dešava danas?

Godine 1918. u časopisu Lady’s Home Journal pisalo je ovako: „Opšte prihvaćeno pravilo jeste da je roze boja za dečake, a plava za devojčice. Razlog leži u činjenici da roze boja, kao odlučnija i jača, bolje pristaje dečacima, dok plava, koja je nežnija i delikatnija, lepša za devojčice“ (plezirmagazin.net).

Teorijski je sve jasno. Međutim, praksa govori drugačije. 

Vrlo je teško iskoreniti stereotipe koji su prisutni decenijama, nekad i vekovima, a još je teže odupreti se bilo čemu što je usko vezano za konzumerizam i medijski diskurs. Promene su moguće, da ne shvatite pogrešno, ali samo i isključivo ako se krene od prve cigle, pa se okrene bukvalno svaka naredna, pa obrne i poslednja.

Na kraju, budite iskreni prema sebi, koliko roditelja zaista vidi problem u ovakvom ponašanju?

Dok se ne sagleda realna opasnost po formiranje ličnosti osobe kroz godine koje idu (jer, kao što je gore objašnjeno, plava i roze se bez pardona opisno vezuju za dečji karakter, određujući nesvesno šta će se od nje/njega očekivati u godinama odrastanja), članovi gotovo svake porodice će se ponašati prema ustaljenom kulturnom obrascu.

Pišite nam svoje mišljenje u komentarima.