Španski ples – Flamenko!

Povezane objave

• Najstarije pominjanje Hrista pronađeno u Viminacijumu! 01/07
• Prirodni preparati za uklanjanje tvrdokornih fleka 05/02
• Kako odvići dete od “pametnih uređaja”? 15/01

U kolekciji velikog španskog muzeja istorije i folklora – Palace Rojal, koji je ranije bio Kraljevska palata i sam je po sebi impozantna građevina, nalaze se svakavi neobični predmeti – dvorana ogledala, kičasti satovi, grobni sanduci,… i španskoj kulturi svojstveni predmeti koji takođe opisuju bogatu istoriju ove zemlje. Jedni od tih koji nam prvi padnu na pamet kad kažemo „Španija“ su i gitare i poznati španski folklorni ples – flamenko.

Flamenko poznajemo kao raskošni, gordi, karakterni ples Španije koji se pleše udaranjem nogama, tj. petom u pod, agresivno poput koride, uz šareno preplitanje cveća u kosi i velikih haljina sa karnerima i sjaja crne kose plesača.

Takvim ga vidimo i kad posetimo barove u Madridu, u kojim se on pleše za turiste. Ali tamo nema puno izvornog stanovništva u publici. Jel razlog samo to što im ovaj njima narodni ples nije senzacija kao nama turistima ili negiraju oblik u koji se pretvorio ovaj ples hitanosa?

Izvorno je flamenko ples Hitanosa– španskog romskog stanovništva ugnjetavanog i proteivanog u 15. veku, čergara koji su se bavili performansnim nastupanjem, a kojima je dugo to bilo zabranjeno na ulicama gradova. Najzad u 18. veku Hitanosi poveljom kralja dobijaju dozvolu nastupa i kao čergari prave prave spektakle zabave po ulicama gradova i naselja i tako preživljavaju kao deo španske kulture.

Flamenko kakav danas znamo proizvod je naredbe predsednika Franciska Franka, diktatora koji je 1960-ih vladao osiromašenom Španijom koja je mogla da s osloni samo na turizam. Franko je Hitanosima naredio da svoj ples komercijalizuju, učine raskošnijim i atraktivnijim i tako privuku što više turista koje će njime fascinirati. Hitanosi, rođeni zabavljači, kako su generacijama učili da privuku pažnju, u flamenko su uveli šarene raskošne haljine i karnere, crvene ruže u kosi, kastanjete i lepeze. To je ples učinilo teatralnijim.

Kako je zapravo flamenko izgledao pre komercijalizacije? 

Flamenko je u suštini ples raspoloženja, u njega je najvažnije da ako poželite da ga zaplešete to učinite duende – sa umećem popuštanja i prepuštanja i na svoj način.

On se igra uz poznate pesme Hitanosa – sole- koje opisuju njihov život i patnju kroz istoriju odbačenosti, a dolazi sa raspoloženjem i do veselih nota i teksta- kada su u ppitanju slavlja. svadbe…

Kažu da je pravi flamenko onaj sa duhom i da su ovde mnogo bitna osećanja i sam doživljaj kako bi on nio uverljiv. Zanimljivo je da se igra ustvari samo uz ritmično tapšanje i lupanje rukom o ruku i petom o zemlju radi naglašavanja emocije i takta koji se spajaju, kastanjete i lepeze su inaj komercijalni deo.

Flamenko je od 2010. godine na listi UNESCO-ve svetske kulturne ne materijalne baštine.