Da li vas deca razumeju kada im kažete “ne”?

Povezane objave

• Igre za stimulaciju psihomotornog razvoja dece do tri godine 21/11
• Koje aktivnosti se preporučuju deci sa poremećajem pažnje? 23/08
• Imaju li deca nepogrešivu intuiciju? 17/09

Ukoliko ste roditelj, sigurno ste bili u situaciji da ozbiljnim tonom objašnjavate detetu da nešto ne sme da radi, ali vam se ono smeje u lice. Mnogi bi to okarakterisali kao neposlušnost ili nevaspitanje, ali da li je zaista tako?

Ukoliko vaše dete ima tri ili manje godina – onda je ovo potpuno razumljivo. Vaše dete ne želi da vas naljuti, niti da vas iz inata ne posluša, ono jednostavno ne razume “ne”, ne može da shvati šta to znači.

Međutim, postoje drugi načini da malom detetu objasnite da nešto ne može ili barem ne na način na koje on to želi ili kada to želi.

Osim toga, ukoliko detetu koje ne razume i ne reaguje na “ne” to često ponavlja – kasnije, kad bi i moglo da razume, jednostavno neće pridavati pažnje tome, nastaviće da “ne razume”.

Uostalom, dete do tri godine ne razume šta mu je zabranjeno i zašto mu je to zabranjeno, zato je važnije fokusirati se na to – kako bi vremenom naučilo i shvatilo šta znači “ne”.

Dete mora da nauči kad je nešto zabranjeno

Uz pomoć ovih saveta vaše dete će znati šta mu je zabranjeno i kako bi trebalo da reaguje na vaše “ne”:

Budite dosledni

Ukoliko jedan dan kažete da nešto ne sme – nemojte sutradan to zaboraviti. Doslednost u ovome je veoma bitna jer deca u ranom detinjstvu pamte kako vi ne možete ni da zamislite, a ako jedan dan nešto ne sme, a drugi dan sme – odaćete utisak da pravila zapravo nisu važna, a samim tim i da nije potrebno da ih poštuje.

Učenje iz sopstvenih grešaka

Roditelji često previše brinu za svoju decu. Naravno da ih ne treba pustiti da rade šta žele ili ih potpuno nezaštićene ostaviti, ali ponekad je – uz vaš nadzor – dobro za njih da nauče iz svojih grešaka.

Ukoliko u sobi u kojoj boravite sa detetom postoje stolovi, stolice, fotelje i slično – dete će sigurno želeti da se panje, provlači i sakriva, što znači da bi moglo i da se povredi. Potrudite se da u što većoj meri obezbedite prostor i onda ih pustite da istražuju. Ako na svaki njihov korak kažete “ne” vremenom će oni oguglati i prestaće to da čuju kao znak opreza.

Idite za njima i pazite ih, ali i ako udare prstić ili tako nešto i pritom zaplaču – sigurno je da će zapamtiti da to ne smeju više da ponove – jer boli, a onda ćete vi biti tu da im kažete da to može da se desi ako ne paze. Ovo će sigurno zapamtiti i biće oprezniji u budućnosti.

Bez vikanja

Ako imate naviku da vičete na svoje dete, misleći da im na taj način dajete do znanja koliko je ozbiljno i važno to što im govorite – trebalo bi da prestanete odmah. Vikanjem na decu postićete samo negativan efekat koji se može odraziti na njihovu ličnost u budućnosti.

Ako vičete na svoje dete – ono će početi da se stidi svoji postupaka i počeće da sumnja u sebe, što će vremenom prerasti u potencijalni problem koji može da se odrazi formiranje njihove ličnosti. Osim toga, mogu i da naviknu na vikanje i razumeju ga kao jedini i najnormalniji način na koji ljudi međusobno komuniciraju, pa će ga vremenom i prihvatiti i kasnije upotrebljavati.

Pružanje izbora

Ukoliko želite da naučite dete šta sme i šta ne sme, koje su njegove obaveze i šta jednostavno – mora da se radi, bez obzira da li ono to tada (ili ikada) želi, morate pribeći lukavstvu.

Mala deca često vole da im se obraćate kao da su odrasli, veliki, pa je upravo to najbolji način da im priđete kada želite da ipak nešto i nauče. Tako je davanje mogućnosti da bira – odličan način da mu pružite osećaj odrasle osobe koja odlučuje. Naravno, izbor će se svoditi na to – da li pred spavanje želi prvo da skloni igračke pa da se kupa (na primer) ili obrnuto.