Strah je primarna emocija

Povezane objave

• Pojavila se nova igra među osnovcima – “cimka”! 02/10
• Koliko su jedinci razmaženi? 22/05
• Seksualno obrazovanje: Ko nam donosi bebe? 25/03

Strah je prirodna reakcija ljudi i životinja kada osete opasnost ili su ugroženi, pa se smatra osnovnom zaštitnom emocijom na preteću situaciju. Uz poznata stanja poput ljutnje, radosti ili tuge, strah se ubraja u primarne emocije. Ono je neprijatna emocija, praćena različitim intenzitetima napetosti od “običnog” opreza do panike i užasa.

Istraživanja pokazuju da je čoveku urođen strah od jakog zvuka i strah od iznenadnog gubitka podloge, a da svi ostali strahovi nastaju kroz “kontakte sa spoljašnjim svetom, odnosno tokom odrastanja i sazrevanja”. Psiholozi kažu da su strahovi sastavni deo normalnog odrastanja i emocionalnog sazrevanja. Razvojni strahovi se pojavljuju, menjaju i spontano nestaju kako dete odrasta i kako prelazi iz jedne razvojne faze u drugu. Svaki taj period/faza povlači sa sobom određene strahove i svaki od njih ima određenu funkciju.

pročitajte još i Kako pobediti anksioznost? Suočiti se sa njom!

Karakteristični strahovi

Od 6. do 8. meseca

* strah od nepoznatih ljudi
* strah od promena na majci (kad stavi kapu, naočare, raspusti kosu…)

Beba u ovom uzrastu izražava 4 primarne emocije – strah, radost, ljutnju i tugu i prepoznaje osnovna emocionalna stanja bližnjih. Ono i pamti lice majke i oca i razlikuje ga od ostalih.

Druga polovina 1. godine

* strah od nepoznatih ljudi
* separacijski strah (strah koji se javlja pri odvajanju od majke ili neke druge bliske osobe, odnosno strah od gubitka sigurnosti koju mu ta osoba pruža)

Ovaj strah je povezan sa sve većim oprezom koji dete oseća prema nepoznatima. Može trajati do 2-3 godine starosti. Strah vrhunac dostiže između 15 i 18 meseca, a zatim počinje da se smanjuje. Uglavnom, posle 3. godine ređe su burne reakcije prilikom odvajanja.

2. godina

* strah od raznih životinja
* strah od bučnih aparata (fen za kosu, usisivač…)
* strah od nepoznatih ljudi

Ukoliko je dete od malena okruženo životinjama ili je u kontaktu sa njima, ali niko od bližnjih nije pokazivao svoj strah od npr. pauka, veća je verovatnoća da ni dete neće osećati strah od životinja. Dete je dovoljno veliko da može da razume da buba “hoće” da ubode ili da životinja može da ga ugrize. Zato je važno da se dete ne izlaže namerno izvoru straha. Ono ga tako neće prevazići, samo će se još više uplašiti. Ovde pomaže razgovor sa detetom, kako bi ga uverili da, recimo buba nije opasna.

Od 3. do 4. godine, ponekad i do polaska u školu

* strah od izmišljenih bića – čudovišta, zmajeva, babaroga…
* strah od noćnih mora, mraka, lekara, ljudi u uniformi…

U ovom razdoblju deca sve više razvijaju maštu, ali se upoznaju i da dobrim i lošim junacima iz bajki i crtaća, a sve to podstiče strahove od negativnih likova. Kada je strah od mraka u pitanju treba ostaviti noćnu lampu u sobi u kojoj dete spava, ali je neophodno razgovarati sa detetom. Preciznije, pokušati da mu se objasne pojave na zidu, poput senki.

Ono što psiholozi ne savetuju je da dete plašite, mrakom, babarogama i sličnim pojavama, jer se time samo neguje detetov strah. Deca se boje belih mantila, injekcije i odlaska kod lekara, jer je neko ranije iskustvo bilo bolno i neprijatno. Zato ono ne shvata zašto ponovo mora da trpi bol. I ovde važi pravilo da nema zastrašivanja deteta rečenicom:“Ako nisi dobar doktor će ti dati bocu”.

pročitajte još i Zašto se deca plaše mraka?

5. godina

* strah od prirodnih pojava i katastrofa (potresi, grmljavine, požari)

U ovoj godini života strahovi se “sele” iz imaginarnog sveta mašte u realniji svet. Strahovi za zdravlje bliskih osoba izraženiji su, ako je tome prethodila bolest ili smrt člana porodice.

Kraj predškolskog i početak školskog uzrasta

* strah od smrti, bolesti, povreda, nesreća…
* strah od duhova, vampira, čudovišta, veštica… i samoće

U ovom razdoblju deca počinju da razumevaju značenje događaja, što povećava učestalost njihovih strahova od smrti i bolesti. Deca ne vole spavati sama u sobi ili ostati sama u kući.

Savet +

Ne prenosite na dete lične strahove i nikako nemojte koristiti metod zastrašivanja u vaspitanju. Psiholozi kažu i da se roditelji nikako ne trebaju koristiti rečenicom: “Sram te bilo, ti si veliki, a plašiš se”.

Doktorka Vesna Danilovac unastavku priča o strahovima, koje utiču da kvalitet našeg života drastično opadne, a lako mogu i da prerastu u fobije.