Zašto se ne sećamo ranog detinjstva?

Povezane objave

• Da li su baloni opasni? 03/09
• Unutar gumenih igračaka za bebe: 80% igračaka prepune opasnih bakterija 12/03
• Kada se pojavio prvi test za trudnoću? 20/05

Dečja amnezija je nesposobnost odraslih da se prisete detalja i događaja iz najranijeg detinjstva, pre četvrte godine života. Neki istraživači tvrde, da pre sedme godine možemo upamtiti 60 odsto događaja iz svog ranog detinjstva. Ali, kako odrastamo taj procenat se smanjuje.

Ta vrsta amnezije, oko sedme godine, uključuju naglo brisanje prethodnih sećanja. Patricia Bauer, profesorica psihologije sa Univerziteta Emori, je sa kolegama 80-tih godina sprovela testiranja koja su uključivala decu i bebe od devet meseci. Otkrili su da deca imaju vrlo čvrsta dugotrajna sećanja na određene događaje. Ali, kako su odrastala, u nekom trenutku gube ta sećanja.

Bauer i kolege su zabeležili kako deca sa tri godine razgovaraju sa roditeljem o događajima, poput odlaska u neki restoran ili na odmor… U dobi od sedam godina, ova deca su se još uvek mogla setiti više od 60 odsto  događaja. Dok je samo godinu kasnije taj procenat pao na 40. Čini se da sedma godina označava početak amnezije u detinjstvu.

pročitajte još i Sarkastični su samo inteligentni ljudi

Skladište

Prema jednoj teoriji dečja sećanja nismo mogli da skladištimo, jer u doba njihovog nastanka nismo bili sposobni da verbalno komuniciramo. Većina beba ne govori, rečima, pre navršene druge godine pa jednostavno nisu u stanju da stvore kohezivnu memoriju. Tokom odrastanja naš mozak mnogo radi. Pa naučnici tvrde, “kada su mozgovi zauzeti uzgajanjem novih ćelija, ne skladište uspomene koje bi inače bile dugoročne”.

Takođe, ni fizički ne možemo da se prisetimo svakodnevnih događaja pre treće ili četvrte godine, jer naše epizodno sećanje još nije počelo. To je razlog za pojavu apstraktnih uspomena – šetnje parkom, ali ne i poslastičarnice u koju smo jednom išli.

pročitajte i Emocije utiču na bolje pamćenje

Drugo istraživanje sugeriše da roditelji mogu da promene narativ našeg detinjstva. Preciznije, sećamo se onih događaja koje su roditelji smatrali važnijim. Do ovog zaključka se došlo nakon što su istraživači razgovarali sa decom, koja su pre toga najpre sa majkom, pa onda sa ocem, pričali o istom događaju. Dečji psiholozi kažu i da deca zadržavaju uspomene ispunjene pozitivnim ili negativnim osećanjima. To otkriće omogućava maloj deci da svedoče na sudu.

Odrastanje

I sve dok odrastamo “borimo se” s memorijom. Bolja memorija košta, smatraju stručnjaci. Mozak odraslog čoveka je znatno manje plastičan od dečjeg. Pa mnoge stvari koje se lako nauče dok smo deca, mogu biti izuzetno teške za odraslu osobu. Primer za to je učenje stranog jezika. Većina odraslih završava sa naglaskom, kojeg se obično ne može rešiti, dok deca kada su izložena novom jeziku uče da ga govore bez akcenta.

možda vas zanima i kako da Poboljšajte svoje pamćenje

S druge strane, studija koju je sproveo tim naučnika iz Kelna i Minhena, pokazuje da izlaganje novim iskustvima može pomoći u stvaranju novih neurona i novih moždanih veza u hipokampusu, glavnom memorijskom centru mozga. Što više iskustva doživljavamo i što su iskustva složenija, novi neuroni su bolje integrisani u postojeću mrežu mozga.

Ali i dalje važi princip “koristi ili izgubi” – malo iskustva ili previše jednostavna iskustva smanjuju veze u hipokampusu.