Nova dijagnoza: ekranitis?

Povezane objave

• Nedostatak dopamina – simptomi i lečenje 28/12
• Kako ojačati dečiji imunitet? 19/03
• Limfni sistem uništava viruse i eliminiše toksine iz organizma 18/04

Defektolozi napominju d se deci mlađoj od godinu dana ne bi smelo davati mobilni telefon kako bi se umirilo. Tim činom roditelji će načiti veliku grešku i izgubiti u budućnosti mnogo. Kako navode posledice mogu biti u vidu govorno-jezičkih problema i poremećaja pažnje. Takođe, zbog tih “lakih” rešenja deca sve kasnije progovaraju, a kada to i učine dešava se da im prva reč bude na nekom stranom jeziku.

Defektološkinja Marija Končar Ršumović rekla je za Javni servis Srbije, da “ekranitis” kao dijagnoza zvanično ne postoji, ali da ima tendenciju da se u nekom trenutku i pojavi. Prema njenim rečima, deca najviše gledaju crtane filmove, koji su u suštini mnogo tehnološki napredniji nego pre 20 ili 30 godina.

– Deci se prerano daje ekran. Kada razmislimo o razvoju deteta do dve godine, dete u tom uzrastu nema potrebe da gleda u ekran, jer dete do godinu dana to ne razume. Ekrani se daju i deci mlađoj od šest meseci za uspavljivanje, da se umire i to je ono što hipnotiše zato što su to slike koje se brzo menjaju, naglašene su boje, zvuci i nervni sistem dece prima tu informaciju – rekla je Končar Ršumović dodajući da u nekom trenutku, nervni sistem traži još sličnih informacija, te se stvara zavisnost.

pročitajte i: Kako mobilni telefoni utiču na naš vid?

– Toliko stimulacija i impulsa ne može da dâ nijedna igračka. Ukoliko prerano damo ekrane javlja se problem kasnije, jer dete će uvek pre birati ekran nego igračku – ističe defektološkinja.

ona ističe da se rešenje krije u doziranju, a preporuke svetskih istraživača su da deca do druge godine ne bi trebalo da gledaju u ekran zato što ne razumeju sadržaj. Posle tog perioda, detetu treba dozvoliti do sat vremena da provede uz ekran s tim što dete bar duplo više vremena mora da provede u slobodnoj igri i koliko god je moguće napolju.

– Bitno je razgovarati sa decom o onome što su gledala, da vidimo šta je njima bilo bitno, jer tu možemo da saznamo i šta je dete primetilo u određenom crtanom filmu, možda nam može reći šta se desilo u vrtiću – ističe defektološkinja.

Kako je rekla, primetan je broj dece koja sve kasnije progovaraju i sve je više onih koje prve reči ili rečenice izgovaraju mnogo kasnije od očekivanog uzrasta, godinu, godinu i po dana.

– To, u neku ruku, može biti posledica ekrana. Dešava se da deca progovore na engleskom, jer nisu gledala sadržaje na maternjem jeziku. Postoji i problem sa pažnjom i ima sve više dece koja kada dođu do predškolskog uzrasta ne mogu da sede mirno, završe zadatak do kraja, napišu celu stranu grafomotornih linija, već na pola odustanu, iznerviraju se i burno reaguju. Burno reagovanje dece predškolskog uzrasta trebalo bi da je već na minimumu, jer su se deca već razvila da mogu da se samoregulišu – objašnjava Marija Končar Ršumović za RTS.