Greške roditelja koje mogu deci trajno da oštete samopouzdanje

Povezane objave

• Kako podići raspoloženje među ukućanima? 18/04
• 5 stvari o kojima treba da razmislite pre nego što prebacite dete iz krevetića u krevet “za odrasle” 22/03
• Zašto je važno svakodnevno čitati deci? 25/07

Kao roditeljima, dobrobit naše dece nam je na prvom mestu. Svi mi želimo da ih izgradimo u čestite i zdrave ljude. Međutim, postoje neke greške u vaspitanju koje treba strogo izbegavati.

Šta kažu istraživanja? Samouverana deca su manje anksiozna, imaju bolje ocene, a i sposobnija su za zdravu socijalizaciju. Uz to, otpornija su sa zdravstvenog aspekta.

Koje su to najveće greške roditelja:

Dozvoljavanje deci da beže od odgovornosti

Šta je ono što svaka osoba stiče punoletstvom? Obaveza da bude odgovorna za svoje postupke. Mnogi roditelji izbegavaju da deci daju zadatke vezane za kućne poslove, misleći da će im na taj način povećati nivo stresa. Međutim, istina je upravo suprotna. Na ovaj način se deci pomaže da budu odgovorna i da se osećaju korisnim.

Naravno, treba imati u vidu da poslovi budu u skladu s godinama deteta, što će mu pomoći da razvije osećaj da doprinosi nešto korisno.

Zaštita dece od njihovih sopstvenih osećanja

Svaki roditelj želi da oraspoloži svoje dete kada je tužno. Međutim, treba da obratimo pažnju na način na koji reagujemo na emocije naše dece, jer to ima veliki uticaj na razvoj njihove emocionalne inteligencije i samopoštovanja.

Asistirajte svojim mališanima, tako što ćete im pomoći da indentifikuju ono što im pokreće emocije. Naučite ih samokontroli. Stvorite im obrazac koji će im biti od pomoći u shvatanju sopstvenih osećanja, što će im biti od velike pomoći kada odrastu, jer u svetu odraslih je imperativ kontrolisati emocije na društveno prihvatljiv način.

Nedozvoljavanje da prave greške

Svaki roditelj želi da je njegovo dete uspešno u izvesnim aktivnostima, bilo da se radi o nastavi, sportu, umetnosti itd. Naravno, kod dece su greške mnogo češće nego god odraslih, ali treba ih pustiti da kroz te greške uče, a ne štititi ih u svakom momentu od neuspeha, što će im uskratiti sposobnost hvatanja ukoštac s nevoljama kada budu odrasli.

Imajte u vidu da greške mogu biti najvažniji učitelji, jer se tako stiče iskustvo i razvijaju sposobnosti. Nakon počinjene greške, raste verovatnoća da će sledeći put postupiti na pravi način.

Suviše ste zaštitnički nastrojeni

Koliko god izvesna doza izolovanosti deteta koju nametnu roditelji može da doprinese nekoj sigurnosti, ona u isto vreme usporava njegov razvoj. Budite detetu vodič a ne zaštitnik, pustite ga da samostalno stiče neophodna iskustva.

Očekivanje da sve bude savršeno

Daleko od toga da ne treba imati visoka očekivanja, ali ako su ambicije preterane, to može dovesti do izvesnih posledica. Kada deca smatraju da su postavljena očekivanja pred njima previsoka, vrlo je verovatno da se neće ni potruditi da ih ispune.

Mnogo je bolje diplomatski nametnuti dugoročna očekivanja, uz konstataciju da će postojati i izvesne (kratkoročne) prepreke na tom putu, koje treba savladati, a to se prvenstveno odnosi na postizanje dobrih ocena i slično.

Kažnjavanje umesto disciplinovanja

Deo odrastanja je da mladi ljudi shvate da neki njihovi postupci mogu da dovedu do ozbiljnih posledica. Međutim, ovde postoji velika razlika između disciplinskih mera i kažnjavanja. Reč je o psihološkom aspektu, jer dete koje je pod disciplinskim merama razmišlja na način da je napravilo loš izbor, dok kažnjena deca na sebe gledaju kao na loše osobe.

O čemu se zapravo radi? Disciplinske mere podižu samopouzdanje u smislu da dete ubuduće može donositi ispravnije odluke, dok kažnjavanje ima efekat da ono misli da nije sposobno da uradi nešto bolje.

Stimulisanje uloge žrtve

Pogrešno je deci govoriti da ne im se ne može nešto priuštiti (što druga deca imaju), jer potiču iz siromašne porodice. To za efekat ima da dete smatra da ne može da utiče na svoje životne okolnosti.

Nemojte da stimulišete samosažaljenje kod dece, da budu opterećena problemima i nedaćama, već naprotiv, sugerišite im da sami preduzmu inicijativu i korake da bi došli do onoga što žele.

Defiitivno, deca koja znaju da prepoznaju svoje izbore, poslovično imaju više samopouzdanja i optimističnija su kada je reč o perspektivama u budućnosti.