Ne smemo da zaboravimo da razgovaramo o vršnjačkom nasilju!

Povezane objave

• Šta predviđa Aleksin zakon? 13/12
• Pravilnik o postupanju škola u slučaju vršnjačkog nasilja 13/12
• Policijski čas za maloletnike u Novom Sadu? 05/10

Čini se da što više razgovaramo i pokušavamo da pronađemo mere, uvedemo sankcije i potražimo pomoć o problemu vršnjačkog nasilja, njega ima ili jednako, ili čak i više. 

Jedno je sigurno: apel na uticaj porodice i pamćenje kako situaciju ne bismo stavili “pod tepih” nude nadu u smanjenje izuzetno poražavajućih statističkih podataka.

Kako omladinu ne bismo svrstavali u te procente, bitno je da znamo šta vršnjačko nasilje jeste. 

O vršnjačkom nasilju govorimo kada jedno ili više dece namerno psihički uznemirava ili fizički napada drugo dete. U vršnjačko nasilje ubraja se i sve češće seksualno zlostavljanje, a zbog prisutnosti dece na internetu, često je i zloupotrebljavanje fotografija i dečijih video snimaka.

Šta uzrokuje ovaj problem?

Jedan od uzroka može biti preuzimanje modela ponašanja iz porodice. 

Jedan udeo nosi i genetika, ali način na koji će se manifestovati zavise od spoljašnjih faktora: vaspitanja, komunikacije, funkcionalnosti/disfunkcionalnosti porodice, okruženja i stavova, vrednosti i normi tog okruženja.

Mediji, takođe, imaju uticaj na omladinu izborom svojih tema koje plasiraju javnosti. 

Oni neretko nose agresivnu i antisocijalnu konotaciju na pojedince, promovišući program koji se zasniva na nasilnom ponašanju i verbalnoj agresiji.

Što se tiče mera preventivnih programa i intervencija, one mogu imati veći efekat uz uključivanje roditelja i službi koje pružaju podršku porodici.

Posvećujte detetu pažnju koliko god je to moguće više i pitajte ga kako se oseća.

Na kraju, važno je da o tome svakodnevno pričamo, jer onda promišljamo o bezbednosti svakog deteta i o vremenu kog ima malo kako bismo što pre reagovali i pomogli. Cena su fizička bezbednost i spas ličnosti individue.