Muzika i deca: šta treba znati?

Povezane objave

• Šta pokloniti detetu školskog uzrasta? 14/12
• Seksualna revolucija: Juče, danas, sutra 09/04
• Dete i tehnologija: Ovaj spoj ne mora uvek da bude loš 20/02

Muzika predstavlja uživanje, zadovoljstvo i zabavu. Međutim, ona je mnogo više od toga. Njena edukativna uloga je značajnija, jer podstiče sveukupan razvoj deteta. Istraživanja su to potvrdila ističući sveprožimajući karakter same muzike. Naučnici tvrde da su “strukture, koje čine muziku, identične onim na osnovu kojih funkcioniše ljudski mozak”.

Takođe, naučni su utvrdili i da se čovek rađa sa urođenom muzikalnošću, kao i da muzika utiče na mišljenje i ponašanje osobe.  Moć muzike se neverovatna i utiče na proces učenja, razvoj mozga i organizacionih osobina, ali i na celokupni nervni sistem.Dokazano je i da muzika pomaže da se razvije govora.

možda vas zanima i: Da li možemo boje da osetimo?

Iz tog razloga deci bi od najranijeg perioda trebalo puštati muziku i to pre svih klasičnu. Doktori tvrde da je fetus u stanju da čuje zvukove već u 20. nedelji starosti. Pa nećete pogrešiti ako svoju bebu već u trbuhu naviknete na note klasične muzike, jer će ona kasnije imati sposobnost da ranije i lakše razvije složenije jezičke stukture.

Kako bi savladala čitanje, decu treba učiti ritmičnim pesmicama koristeći ritmičke instrumente i igrajući muzičke igrice. Deca lakše prepoznaju samoglasnike i dele reči na slogove, a to će im biti od velike pomoći kada budu učila da čitaju. I matematiku mogu lakše da savladaju uz muziku.

Naučnici kalifornijskog Univerziteta Irvin, koji su se bavili sedmogodišnjom decom, tvrde da kada deca uče ritam, ona u isto vreme uče deljenje, razlomke i proporcije. Neuromuzikologija, ili kako muzika deluje na mozak, je naučna disciplina koja se razvija poslednjih godina. Prema istraživanju, muzika trenira mozak za više nivoe razmišljanja, ali i podstiče razvoj vremensko-prostornog rezonovanja, koje se koristi prilikom učenja složenijih formi matematike i nauke.

Kompleksne strukture koje se ponavljaju u muzici, utiču na povezivanje i razvijanje motornog sistema mozga, razvija se čulo vida i sluha, snaži koordinacija, koncentracija i memorija. Studenti koji slušaju klasičnu muziku dok uče, lakše “upijaju”, zadržavaju i reprodukuju sadržaje od onih koji uče u tišini, tvrde stručnjaci.

pročitajte i: Muzika otkriva koji tip osobe smo

Naučni napominju, a na osnovu mnogobrojnih studija i istraživanja, da beba dolazi na svet pripremljena za prihvatanje različitih stimulacija. I baš zato detetu treba omogući brojna, svakodnevna i obogaćujuća iskustva, a koja će podstaći razvoj detetovog mozga. Muzikom roditelji mogu i da podstaknu intelektualni razvoj deteta, ali i da uvećaju njegov kapacitet za učenje.

Potvrđeno je i da muzika podstiče socijalne veštine kod deteta. Deca koja se bave muzikom lakše razumeju sebe i druge, ali i razvijaju jednu veoma važnu socijalnu veštinu – empatiju ili saosećanje sa drugima. Muzikom dete lakše izražava svoje emocije i razvija samopouzdanje.