Čeka li nas pandemija depresije?

Povezane objave

• Da li beba sme da spava sa cuclom? 07/06
• Kako čitati bebine pokrete? 02/07
• Da li gledanje TV-a uzrokuje probleme s govorom kod dece? 19/10

Hrvatsko psihijatrijsko društvo saopštilo je da je zbog pandemije koronavirusa, mnogo više ljudi je odlazilo lekarima opšte prakse, kao i porast intenziteta anksioznosti, depresivnosti, stresa i nesanice u drugom talasu epidemije, u odnosu na prvi talas.

U saopštenju navode da rezultati istraživanja ukazuju da nam sledi pandemija depresije, te se očekuje više obolelih od depresije, a preti i porast samoubistava. Naime, sa smirivanjem kovida19, psihijatri očekuje još veći broj obolelih od ovog psihičkog poremećaja, ali i porast stope samoubistava, koje godišnje počini između 600 i 700 ljudi.

Depresija je izlečiva, ali…

Stručnjaci naglašavaju da je depresija izlečiva bolest, ali je ključno da se na vreme prepozna i što pre počne sa lečenjem. Depresija, osim lošeg raspoloženja i umora, podrazumeva radnu i socijalnu disfunkcionalnost. Te tako ova bolesti neće proći sama od sebe, zbog čega zahteva profesionalni pristup i lečenje.

možda vas zanima i: Depresija se ne bira

Jedan od prvih znakova bolesti je anksioznost i ona prethodi depresiji. Međutim, u praksi je teško predvidi sliku depresije koja će se završiti samoubistvom. Podaci stručnjaka kažu i da 10 do 15 depresivnih ljudi počini samoubistvo. Psihijatri kažu da je moguće da se predvidi takav ishod stopa samoubistava bi bila niža. Oni navode i da se veruje da oko 80 odsto obolelih od depresije ima suicidne misli.

Na depresiju niko nije imun i pogrešno je verovati kako neko ko ima naizgled “srećan život” ne može biti depresivan. Ova bolest pogađa sve slojeve društva i ljude svih životnih dobi. Iz tog razloga bi trebalo već sa prvim simptomina, osoba da se javi lekaru kako bi lečenje počelo, jer samo u tom slučaju terapija može biti efikasna. Depresije se povezuju i sa drugim hroničnim bolestima kao što su bolesti srca, dijabetes, karcinom, epilepsija…

pročitajte još i: Da li su depresija i anksioznost zarazne?

Stigmatizacije

najnovija istraživanja još kažu i da ljudi koji pate od depresije se teže odlučuju da traže podršku i pomoć. Rezultati pokazuju i pad socijalne podrške ljudima sa psihičkim problemima, ali i pad podrške porodici. A razlog za to je i stigmatizacija. Kako se navodi u zaključku, ljudi sa psihičkim bolestima žive u proseku 20 godina kraće od ostatka populacije i to je posledica upravo stigmatizacije.