Briga o unucima neće učiniti da se bake i deke osećaju mlađim

Povezane objave

• Da li su loše ocene razlog za brigu? 21/05
• Kako se razvija čulo vida? 09/08
• Zašto je dobra medena voda? 23/12

Babe i dede koji planiraju da se posvete deci u ovom polugodištu, možda će hteti da preispitaju svoju odluku nakon što novo istraživanje opovrgava prethodne nalaze o „efektu podmlađivanja“, koji navodno donosi briga o unucima.

Brojne su studije koje ukazuju na prednosti mentalnog i fizičkog zdravlja onih koji se bave svojim unucima. Međutim, nijedno od tih istraživanja nije uključivalo stručnjake koji su razgovarali s istim bakama i dekama pre i nakon što su počele njihove obaveze vezane za unuke.

Kada su autori knjige „Postoji li efekat podmlađivanja u okviru brige oko unučića? Longitudinalna studija“, objavili svoj rad prošle nedelje u The Journals of Gerontology, ujedno su obelodanili da briga o unucima nije imala efekat „podmlađivanja“ kod baka i deka. Naime, oni se nisu osećali „mlađim“ zbog obaveza oko najmlađeg naraštaja.

Godine koje ljudi subjektivno osećaju, za razliku od nominalne starosti koju pokazuju njihovi izvodi iz matične knjige rođenih, smatraju se jakim pokazateljem njihovog mentalnog i fizičkog blagostanja, ponekad čak i nadmašujući starosno doba kao direktan prediktor psiholoških i zdravstvenih ishoda, uključujući i rizik od smrti.

„Ovo je prva studija koja je uključila iste ljude pre i posle preuzimanja brige o deci u smislu uticaja na subjektivno doba“, rekla je dr Valerija Bordone, koautorka izveštaja.

Bordone je takođe koautorka istraživanja iz 2016., koje se bavi pitanjem da li unuci utiču na to koliko se osećate starim? U dotičnom istraživanju je utvrđeno da se osobe starije od 65 godina, koje se brinu o unucima, osećaju najmanje dve godine mlađe od svojih stvarnih godina, da bi se ta vrednost popela na 2,6 godina za muškarce od 74 do 85 godina.

Međutim, njena nova otkrića dala su joj razlog da zastane i razmisli. „Suprotno našim nalazima iz 2016. godine, nova studija nije utvrdila mladalački efekat tranzicije iz situacije da niste osoba koja vodi računa o detetu u to da postanete neko ko vodi računa o unucima, bilo da se radi o dekama ili bakama“, rekla je ona.

Novu studiju je pozdravila i profesorka Sesilija Tomasini, vodeća članica mreže istraživača Grandparenting in Europe.

„Ovo istraživanje dodaje važan uvid u odgovor na pitanje koje ranije nije analizirano, vraćajući se istim ljudima“, rekla je ona. „Čak su i studije koje su ponovo ispratile istu grupu, imale tendenciju da izgube iz vida bake i deke koji su lošeg zdravlja, jer su odustali od istraživanja. To znači da su ti papiri završili obraćajući pažnju samo zdrave bake i deke, odnosno one koji su se dobro osećali, zbog čega su do sada i dobijali uglavnom pozitivne odgovore.

Bordone sada veruje da je pogrešno pripisivanje uzročnog efekta između pružanja brige o deci i toga da se ljudi osećaju mlađim. Umesto toga, rekla je ona, to verovatno ima više veze sa skrivenim efektima selekcije. „Može biti da su osobine ličnosti i porodične vrednosti koje za posledicu inače imaju to da se bake i dede već osećaju mlađe, pružaju pogrešan uvid kod onih koji više vode računa o unucima“, rekla je ona.

Kada je Bordone istraživala ovo pitanje 2016. godine, pitala je odrasle koji brinu o svojim unucima koliko se osećaju mladim i zdravim. Ovaj put je ispitala istih 7.730 odraslih osoba starosti 50–85 godina, pre nego što su počele da brinu o deci. Vraćajući se do perioda tokom kojeg je 21% počelo da brine o deci, postavila je isto pitanje. Oni koji nikada nisu pružali brigu o deci ostali su u kontrolnoj grupi.

Istraživanje je dovelo do neočekivanog otkrića da postoje neznatni benefiti kod starijih osoba koje brinu o maloj deci s kojima nisu rođački povezani. Hipoteza je, rekla je Bordone, da deca koja nisu rod, nose sa sobom efekat podmlađivanja, bez istih podsetnika na starost prisutnih kada je o unucima reč.

„Biti baba ili deda je snažan podsetnik na starenje osobe i kao takvo verovatno će uticati na subjektivan osećaj starosti“, rekla je ona.