Šta je hiperaktivnost u stvari?

Povezane objave

• Naučno dokazani saveti za odgajanje srećnog i uspešnog deteta 12/03
• Zašto su tradicionalne igre korisne za decu? 26/03
• Uspešne metode vaspitanja 25/04

Odmah na početku, jako je važno naglasiti da je svako dete drugačije i da je priča za sebe. Ovo je važno da se kao roditelji ne biste brinuli nakon saznanja da vam je dete hiperaktivno, a trebalo bi da pođe u školu, ili je već đak prvak. Za ovu priču isto postoji interesantan i odgovarajući scenario.

Za hiperaktivno dete u narodu postoji mišljenje da je to svako dete koje je isuviše aktivno, nemirno i koje teško može „da se uhvati“. 

Šta je hiperaktivnost?

Hiperaktivnost se često opisuje kao poremećaj pažnje (attention deficit hyperactivity disorder). Deca sa ovim problemima nemaju sposobnost da razmišljaju i planiraju unapred, otežano kontrolišu impulse i ne završavaju zadatke do kraja.

Dakle, uvreženo mišljenje u narodu je u suprotnosti sa onim šta hiperaktivnost jeste.

Kakvi su simptomi hiperaktivnosti?

Svetska zdravstvena organizacija (SZO) smatra da je uzrok ovog problema biološke prirode, što znači da vaspitna metoda ne može da učini da on nestane, ali potrebno je prepoznati kada je u pitanju disfunkcija i šta bi nakon toga trebalo raditi.

Dakle, u porodici vrlo lako možete prepoznati da nešto nije u redu, a u školi, tokom časova, učitelji sigurno neće pogrešiti ako o čudnom ponašanju obaveste roditelje.

Recimo, dete ne obraća pažnju na ono što ste rekli, krene da pravi nešto od plastelina, ili da seče kolaž papir kako bi od toga nešto nastalo, ali brzo odustane uz ljutite ili plačljive povike, prekida vas u toku razgovora, a napolju se igra na toliko konfuzno-opasan način da ne možete da poverujete u ono što vidite.

Što se tiče časova, učitelji će primetiti da dete ne radi isto što rade druga dece, a to je rešvanje zadataka, često se zagledaju u jednu tačku, ili ustanu, stoje, jer jednostavno ne mogu da iskontrolišu impuls.

Šta možete da uradite?

Prvo morate da znate da navedene pokazatelje ne mešate sa navodnom razmaženošću ili “raspuštenošću” deteta, da ne tražite koji deda ili stric je bio takav, pa mu je genetika doprinela stvaranju takvih “nemirnih” gena, i slične priče.

Dete želi da bude mirno i da svoje zadatke rešava na način na koji to rade i ostala deca. Zato bi trebalo da budete strpljivi i razumni, da mu budete oslonac i pomoć, da mu pomognete da pronađe prijatelje bez obzira na situaciju u kojoj ste svi zajedno, a vrlo važno zbog škole i vršnjaka unutar nje.

Pomozite detetu da se odmori, da mu većinu pažnje ne oduzimaju sadržaji koji su nepotrebni i korigujte mu/joj način ishrane, gde bi trebalo da smanjite unos šećera na najmanju moguću meru. 

Za kraj, evo još nekih karakteristika i pokazatelja.

Hiperaktivnost se javlja kod školskog uzrasta dece, i to od 3% do 7 %. Izraženiji je četiri puta kod dečaka nego kod devojčica, gde je kod dečaka češće prisutna impulsivnost, dok devojčice imaju više teškoća u održavanju pažnje.