Kako je kafa stigla u Evropu?

Povezane objave

• Leva ili desna ruka – kada dete odlučuje? 03/09
• Mobilne aplikacije za putovanje: Brzo, lako i uvek pri ruci 16/04
• Na kojoj strani nosite bebu? 05/06

Nama omiljena, kafa, potiče iz istočne Afrike gde je otkrivena početkom 16. veka kao zrno koje daje energiju i snagu, a potom su od nje koptski sveštenici, potapajući tvrdo zrno u vodu da smekša, slučajno spravili i napitak. Brzo potom je osvojila arapski svet gde su je pokušali čuvati kao tajnu. No, ubrzo su je Indijci prokrijumčarili i tako se daleki istok upoznao sa ovim čarobnim napitkom. Kafa se tada spravljala od fermentizovanog zrna i kad je stigla u Evropu preko Carigrada zvala se „arapsko vino“.

U Evropi se kafa najpre pojavljuje na jugu kontinenta, na Malti pa je trgovci odande dovoze u Veneciju zajedno sa duvanom. Frančesko Morozoni u svom spisu, 1582. godine, opisuje fenomen carigradske kafane i kako su ovo mesta a kafa piće uz koje se čudom spajaju poslovi i prave dogovori i okupljanja. Vođeni njegovom pričom Venecijanci otvaraju prvu kafanu polovinom 17. veka, ubrzo potom kafana osvaja i Milano, Torino i Đenovu pa i ostale italijanske gradove.Već 1760. godine, samo u Veneciji postoji više od 200 kafana. Kafane i kafa postaju središte društvenog života, kafa je za sad muško piće  i uz nju se kuju zavere na francuskom dvoru, podižu revolucije (bostonska čajanka u kafani kod Zelenog Zmaja), pišu knjige (Volter, Balzak), pišu i komponuju pesme ( Bah „Kafa kantata“1743. god)…

„Crna kao vrag, vruća kao pakao, čista kao anđeo i slatka kao ljubav“, tako je kafu opisao veliki državnik Taleran.

Kako je kafa stigla iz muslimanskih zemalja, konzervativniji italijani su je nazivali nečistom, pićem nevernika i tražili su zabranu ovog pića. Papa Kliment VII zatražio je da proba napitak pre zabrane, kako je okusio savršenu aromu, odustao je od zabrane.

Turski pohod na Beč u 17 veku doneo je kafu i u srednju Evropu. U turskim šatorima su nakon bitke pronađene vrećice sa kafom, pa je i prva kafana u Beču otvorena 1683. godine, na Dunavu. Zahvaljujući Srbinu koji se našao u Beču, Franji Đuri Kolčiću, koji je otkupio od Turaka, posle poraza, velike količine ove biljke, otvara se i prva prodavnica kafe u Beču iste godine kad i kafana. Sad i dame počinju da uživaju u ovom piću kako kafu mogu da sprave kući. 

Zapad Evrope kafu dobija preko holandskih trgovaca. Put je vodio iz Arabije, odakle je kafa prokrijumčarena – jer su je čuvali kao tajnu, u Indiju, odakle je brzo dospela na holandske posede u Indoneziji, naročito na ostrvo Javu. 

Kafa brzo osvaja stari kontinent, njen dolazak u Evropu usko je povezan sa otvaranjem prvih kafana, a ovaj gorki napitak zamenjuje čak i vino u Francuskoj i čaj u Engleskoj.

U Engleskoj se prva kafana otvara 1650.godine u Oksfordu. Do 1675. otvoreno je više od 3000 kafana širom zemlje. U Parizu prvu kafanu otvara Jermen, Paskal.