Kako dati prioritet emocionalnoj inteligenciji dece i zašto je to važno

Povezane objave

• Šta znači termin “helikopter roditelj”? 29/11
• Kako naučiti dete da prepozna osobu koja želi da mu naudi? 05/11
• Da li dete mora da bude vernik? 04/05

Porast anksioznih poremećaja kod dece je previše očigledan u poslednjih nekoliko godina. Ovako ogromna promena u društvu i svetu generalno, primorala je decu da nauče da se više nego ikada prilagođavaju promenljivim situacijama.

Nedavni razgovor sa malom decom o anksioznosti je dokaz za to. Zatvaranje škola i otkazani ispiti imali su dubok uticaj na mlade ljude i sada je, više nego ikada ranije, vreme da pogledamo zašto se, posebno u zapadnom svetu, još uvek fokusiramo na akademska dostignuća, a ne na emocionalnu inteligenciju.

Gotovo od trenutka kada deca postanu đaci, procenjuju se na osnovu njihovog akademskog razvoja, što, kao što znamo, može dovesti do straha i osećaja uznemirenosti kod dece, kojoj su stalno potrebna uveravanja i podsticaji.

Teško je posmatrati našu decu kako se stalno upoređuju s drugom decom na taj način. U mnogim školama, oni su organizovani u grupe na osnovu onoga što se doživljava kao „inteligencija“, što može imati katastrofalan uticaj na samopouzdanje i društvena pitanja uzrokovana stidom i osećanjem inferiornosti.

Šta ako bismo emocionalnu inteligenciju cenili iznad, ili makar ravnopravno s rezultatima postignutim u školi? Kako bi to izgledalo? Poznato je da deca koja pokazuju viši nivo emocionalne inteligencije bolje funkcionišu u stresnim situacijama i stoga mogu s više samopouzdanja da se ističu na svom putu; ona takođe razvijaju daleko veću empatiju prema sebi i drugima oko sebe.

Veštine razvijene iz emocionalne inteligencije mogu pomoći vašem detetu da se lakše nosi sa sukobima i razvije dublja i značajnija prijateljstva koja se mogu nastaviti i u odraslom dobu.

Studija objavljena u novembru 2021. od strane Instituta za politiku obrazovanja, pokazala je da uz pomoć procene društvene i emocionalne veštine deteta u ranom uzrastu i u osnovnoj školi, može predvideti doživotni uspeh. Deca koja su bila u stanju da dele, sarađuju i slede uputstva u ranom uzrastu (ili putem ciljane intervencije) imala su veće šanse da postignu više standarde postignuća. Stoga se široko veruje da emocionalna inteligencija ide ruku pod ruku s akademskim napretkom; ali uz mnogo manje očigledan pritisak na dete.

Razvijanje emocionalne inteligencije u ranom detinjstvu će verovatno dovesti do mnogo manjeg broja iskustava s depresijom i drugim mentalnim bolestima u odraslom dobu. To zvuči dobro, pa kako mi, kao roditelji ili staratelji, možemo pomoći deci u razvoju emocionalnog blagostanja?

Označite emocije vašeg deteta

Pitajte svoje dete o njegovim osećanjima i pričajte mu o svojim. Napravite tablu raspoloženja za mlađu decu sa slikama različitih raspoloženja kao što su „srećan“, „ljut“ ili „zabrinut“. Pitajte kako se osećaju kada se probude i kada odu da spavaju. Razgovarajte o poboljšanju raspoloženja i takođe im pomozite da se izbore s mehanizmima za prevazilaženje emocija.

Pokažite empatiju

Empatija je jedno od naših najmoćnijih oruđa ne samo u detinjstvu, već i kao odrasloj osobi. Vođenje primerom je tako važna životna lekcija ne samo u kući gde živimo jedni s drugima, već i kada je reč o strancima. Razgovarajte o vestima prilagođenim uzrastu da biste pokazali kako se empatija mogla ili je trebalo primeniti.

Model ponašanja

Kao roditelj, vaša sopstvena emocionalna inteligencija i mentalno zdravlje su jednako važni. Vežbajte ono što propovedate; kada vas dete vidi u stresnoj situaciji ili u sukobu, to utiče na njega podjednako. Videti roditelja ili staratelja kako nezdravo upravlja svojim odnosima, dovodi do toga da dete razvija iste mehanizme suočavanja kao i njihova osoba od poverenja.

Razvijte veštine rešavanja problema kroz igru

Učenje zasnovano na igri je jedan od najvažnijih alata za razvoj emocionalne inteligencije. Prečesto i prerano vidimo decu od tri godine koja su primorana da sede u akademskom okruženju pre nego što se dotaknu svog emocionalnog razvoja. Pustite decu da slobodno trče sa svojom maštom. Idite u šetnju, pogledajte svet oko sebe, igrajte se oblačenja ili žmurke; i vi se uključite i vidite svet njihovim očima, zaista je zabavno.

Podsticati kreativnost

Uvedite muziku i dozvolite deci da izaberu svoju listu pesama; podstaknite bilo koju vrstu umetničkog interesovanja koju vaše dete pokazuje i u kojoj uživa. Važno je da dozvolite svom detetu da izađe iz svoje zone udobnosti i pronađe načine da se pozabavi interesima bez straha od neuspeha. A to nam je potrebno i u obrazovnom sistemu, jer akademski i ispitni pritisci, koji počinju od osnovne škole, unose strah i brigu od zaostajanja i neuspeha.

Mnogi od nas kao odrasli razumeju koncept emocionalne inteligencije, ali moramo zaista da stanemo i pogledamo kako fokusiranje na ovo zaista može da promeni živote naše dece zarad njihove bolje budućnosti. Mi smo ti koji imamo moć da osiguramo da se životi naše dece ne vrte samo oko ocena, ispita i upisa na fakultet, već i od prijateljskih osećanja, emocionalnog razvoja i empatije.