Ranč dobre nade i pozitivnih vibracija!

Povezane objave

• Koje stvari beba nauči pre nego što se rodi? 23/05
• Saveti kako brže zaspati 11/01
• Kada se boja očiju kod beba menja? 24/12

Na samom kraju sela ili početku, njima je sve jedno, oni su uvek nasmejani i raspoloženi kao i njihove pitome životinje, okruženi su šumarcima, njivama, proplancima, ovi Beloruski Sremci su postali naše Fruškogorsko blago.

Zavisi odakle ste se uputili, na samoj ivici sela Mala Remeta, tamo gde počinju šumarci i proplanci, iza brežuljaka Fruškogorske šume, nalazi se salaš Dobre nade i jako pozitivnih vibracija. Ovde će vas dočekati tri nasmejana lica i gomila mrdorepića i mazulja, jedan konj koji šeta po dvorištu i sigurno će doći da vam se javi ali sasvim nežno. 

Reč je o jednoj divnoj i humanoj ideji da se na najbezbolniji a najefikasniji način pomogne deci i odraslima koji imaju neku vrstu fizičke i psihičke smetnje. Salaš Natalije i Sergeja Stets stvoren je na temeljima nade i želje da metodom i znanjem koju su doneli iz rodne Belorusije pomognu deci koja kroz ovaj svet prolaze kao ometeni borci. 

Ovi dobri ljudi su se pre desetak godina doselili iz svoje domovine i isto tako prigrlili našu. U Belorusiji su bili vrsni sportisti, Sergej je bio profesionalni biciklista a Natalija se bavila jahanjem. Isto su nastavili i da rade ovde samo u mnogo humanijem duhu, sve ono što su kao mladi karijeristi dobili sada daju budućim generacijama. Natalija je magistrirala i doktorirala hipoterapiju- terapijsko lečenje jahanjem. Čak je i svog vernog ljubimca sa kojim se potpuno sjedinila- konja Oljku, dovela sa sobom iz rodne Belorusije, i sada pomažu stotinak dece i odraslih sa smetnjama u razvoju. 

Radi se o terapiji koja istovremeno opušta i umiruje, kako deluje dodir sa plemenitom životinjom-konjem i prirodom  i radi jače od terapije strujom zbog pomeranja na konju, svih mišića prilikom jahanja. 

Nataliju i Sergeja često možete videti u poljima Srema okupanim suncem, Oljkom koja ima štrikane naušnice i sa puno ljubavi je opremljena, Natalija kako pridržava svoje učenike na konju a Sergej šeta pored pričajući sa Oljkom i veselim džek raselom Dunjom koja mora sve da proprati.

Kod njih dolaze autičari, deca sa teškim i lakšim oštećenjima u razvoju – mentalnih i fizičkih. Ovde svi vole da dođu, ovo je izlet i doživljaj za svakog, a naročito za decu. Oni sa njima rade po posebnom programu koji obuhvata ozbiljne motoričke vežbe i brdo strpljenja sa kojim pristupaju mentalnom boljitku dece. Uz to deca su konstantno usedlana na strpljivoj i mirnoj kobili Oljki, koja je već profesionalac u svom poslu, sa nizom godina iskustva, i njenog i Natalijinog, svaki pokret konja aktivira mišiće celog tela, više i prirodnije nego na bilo kojoj spravi ili mehanizmu. Uz to sam doživljaj jahanja na obroncima Fruške gore deluje tarapeutski, a da ne spominjemo čist vazduh daleko od gradske vreve.

Sergej i Natalija i njihov sin Valentin takođe imaju i leglo prelepih mačaka rase Mejn Kun, imaju gusku i patku koje negde slobodno šetaju dvorištem, strašnu sportsku disciplinu sa kojom su srasli ali i pregršt topline, ljubavi i humanosti.