Zašto kucamo u drvo?

Povezane objave

• Novorođene bebe plaču bez suza? 10/05
• Porođaj: Pogledajte kako muškarci podnose bol i kontrakcije! 09/02
• Na kojoj strani nosite bebu? 05/06

Verovatno svako od nas kad-tad kucne u drvo makar učinio to i potpuno nesvesno. Uz to obično izgovorimo „da ne ureknem“ ili „da kucnem u drvo“- u smislu da tako ostane i da nešto loše ne pokvari. A da li ste se ikad zapitali zašto? Da li to radimo samo mi? Iz koje kulture to potiče? 

Itina je da ne kucamo samo mi u drvo, to rade i Amerikanci, Britanci pa i neki azijati. Odakle ta zajednička tradicija i da li svuda ima isto značenje te i ko je prvi kucao u drvo, odakle to potiče?

Pre hrišćanstva, pagaska plemena su poštovala kult prirode, onog što ih je okruživalo. Tako su poštovali i drvo, stabla, na razne načine. 

Na primer Kelti su verovali da su stabla domovi duhova i drevnih bogova te da oni tu čekaju da budu pozvani pa bi ih kucanjem budili da prizovu dobru sreću ili da im usliše neku želju.

Ljudi su bili svesni da im drvo daje život, da ih štiti, hrani, da od njega mogu načiniti oružije ili kuće, statue svojih bogova i razne alate.

Legenda kaže da su prvi pagani koji su naselili naš kontinent, Evropu kucali u svoje drvene zidove kuća koje su izgradili, kad bi nešto važno pričali, kako bi oterali zle duhove koji su živeli u drvetu- kako su oni verovali, da ih ne bi prisluškivali i time im naneli zlo.

Opet postojao je i paganski običaj obožavanja stabala u verovanju da stabla nastanjuju dobri duhovi šume koji im donose sreću i blagostanje, te su ih imali običaj grliti obema rukama da im prenesu dobru energiju pa je to pršlo vremenom u brzinski kontakt kuckanja u drvo. Ovi običaji su se i dalje zadržali u Indijanskog stanovništva Amerike. 

Tokom 19. veka mnoge dečije igre su se završavale kucanjem u drvo što se nekim čudom zadržalo i tokom 20 veka. Ista tradicija živi na svim kontinentima u dečijem svetu, sama deca imaju uvek zanimljivo objašnjenje ali zapravo ne znamo zašto.

Razne kulture imaju i različite varijacije ovog neobičnog običaja povezanog sa paganizmom. U Španiji se dodirne drvo nakon nekog događaja koji bi mogao doneti lošu sreću. Amerikanci i Britanci često dodiruju drva i zadrže ruku par sekundi na drvetu radi bolje sreće i otklanjanja loše energije, oslobađanja od stresa, iako i oni imaju praksu kucanja u cilju buđenja dobrih duhova. Rumuni veruju da se loše stvari mogu izbeći kucanjem u drvo, Bugari kucaju u drvo da ne bi čuli loše vesti dok se na prostorima bivše Jugoslavije uglavnom kuca da bi se nešto dobro potvrdilo, zadržalo takvo i da ne bi pošlo po zlu.