Šta su psihosomatske bolesti?

Povezane objave

• Saveti za bolji san 13/04
• Piju li deca dovoljno vode? 24/06
• Šta treba da jedete ukoliko planirate trudnoću? 18/11

Trećina pacijenata se lekaru obrati zbog organskih simptoma koji su izazvani emocionalnim poremećajima. Iz tog razloga bi, gotove, sve bolesti trebalo i posmatrati kao skup psihičkih i organskih činilaca. Najnovija istraživanja ukazuju da se mnogi poremećaji, od kardiovaskularnih do autoimunih, razvijaju “zahvaljujući” uticaju negativnih emocija i stresnih situacija.

Somatizacija stvara patološku vezu duša–telo. Preciznije, to podrazumeva da stresni doživljaji ne mogu da se i razreše isključivo u psihičkom aparatu, već se to stanje prebacuje , preko vegetativnog nervnog sistema, u tkiva i organe u telu. U početku se ta “komunikacija” ogleda u ubrzanom radu srca, povećanju krvnog pritiska ili se promeni ritam disanja. Međutim, ukoliko ta stanja dugo traju, može doći do stvaranja uslova za nastanak psihosomatskih bolesti, jer se ni telo ni mozak ne prazne i ne čiste od loših uticaja.

Najznačajniji uzrok za nastanak psihosomatskih bolesti je specifično mentalno funkcionisanje – “preterana adaptacija”. Ovo se dešava osobama koje su u detinjstvu naučile da reaguju bez mnogo razmišljanja, ali konkretno i praktično. Međutim, kasnije u životu, društvene norme nalažu da osoba mora da bude racionalna, efikasna, ali pre svega da razmišlja kako se od nje to očekuje. A kada se racionalizuje život, gube se mašta i kreativnost, a upravo na njima se zasnivaju određeni mehanizmi psihičke odbrane.

pročitajte još i: Čemu nas (ne)uči popularna psihologija?

Osobe koje su sklone psihosomatskim bolestima su one koje su dobro prilagođene, odnosno sklone su da zanemare svoj nemir, bes, tugu… Takve osobe teško prihvataju promene, ne podnose konfliktne situacije, najpre, jer nisu u stanju da ih razreše. Ne znaju na kreativan način da razreše probleme i teško pristaju na kompromise.

Takođe, ovakvi ljudi su imaju potrebu za redom, radom i tačnošću, ali su i pragmatični, a  svoja nezadovoljstva ne izražavaju. Oni se ponašaju u “društveno dozvoljenim granicama”, dok su istovremeno preosetljivi na bol. Stručnjaci uveravaju da takve osobe nemaju kontak sa svojim osećanjima i nisu u stanju da ih prepoznaju. Oni su skloni da osećanja zamenjuju “stalnim akcijama, dok dešavanja u sebi i oko sebe doživljavaju praktično i otuđeno”.

10 važnih signala koje telo šalje

U nastavku je lista najvažnijih upozorenja koje ne bi trebalo da ignorišemo. Za razliku od psihosomatskih oboljenja, koja moraju da se leče u saradnji sa stručnim licima/psiholozima neke od ovih signala možemo sami uočiti i reagovati.

Suva kože lica – organizmu nedostaje vitamin E (uzimati orahe, masnu ribu i biljna ulja)

Krtost kose i noktiju –  deficit vitamina B i kalcijuma (konzumirati pšenične klice, integralne žitarice, mahunarke, krompir, mleko)

Želja za slanim – moguća infekcija ili upalni procesi u organizmu, posebno u urogenitalnom sistemu

Želja za slatkim –  mogućnost nervne iscrpljenosti (najbolje je uzimati med ili gorku čokoladu)

Krvarenje desni – nedostatak vitamina C

Loš san, grčevi nogu i razdražljivost – nedostatak magnezijuma i kalijuma

Suva koža na laktovima – nedostatka vitamina A i C (šargarepa, bundeva, kajsija, narandža)

Želja za sirovom hranom – moguća pojava gastritisa ili problemi sa jetrom

Želja za kiselim – kiseli proizvodi su stimulansi jetre ili žuči

Želja za morskim plodovima – nedostatak joda u organizmu