Da li gledanje TV-a uzrokuje probleme s govorom kod dece?

Povezane objave

• Lekoviti gavez! 30/10
• Idealno za bebe: uspavanke u mračnoj sobi 05/04
• Da li su na bolesti otpornija deca koja su često u kontaktu s prljavštinom? 18/10

Na TV ekranu ne nedostaju životinje koje govore, kao i slatkih Diznijevih likova u kojima vaše dete prosto uživa. Nakon što napuni godinu dana, ono može početi da pokazuje ka televizoru, pokušavajući da pronađe daljinski ili pokuša da izgovori naziv svoje omiljene emisije.

Znamo za slučajeve kada deca prosto ne mogu prestati da plešu kada počne da svira njihova omiljena numera u omiljenoj TV emisiji. Lice im se obično ozari kada ugledaju svoj omiljeni crtani lik. Naravno, televizija može biti značajan obrazovni resurs. Zabavna je i zanimljiva, a da ne spominjemo mogućnost da dete nauči nove reči, lekcije i aktivnosti.

Da li ste zabrinuti da vreme provedeno uz TV aparat može uticati na razvoj deteta? Da li to možda utiče na usvajanje sposobnosti govora?

Logopedi redovno postavljaju ova pitanja zabrinutim roditeljima. Ako ste radoznali da saznate da li bi trebalo da promenite kućnu rutinu kako biste svom detetu osigurali pravilan govor, savet je da nastavite da čitate ovaj članak.

Da li gledanje televizije može biti dobro za mališane? Da li TV pomaže njihovom usvajanju govora?

Za decu ispod dve godine starosti, još uvek nema jasne presude da li gledanje televizije može imati pozitivne efekte. U ovoj fazi, odrasla osoba će poslovično morati da objasni društvene situacije i interakcije, pa će detetu možda biti treško da je isprati. S tim u vezi, Američka pedijatrijska akademija izradila je sveobuhvatno sažeto istraživanje o uticaju televizije, video klipova i mobilnih/interaktivnih tehnologija i njihovom potencijalu na planu obrazovne dobrobiti, kao i o zdravstvenim problemima kod dece mlađe od pet godina. Ustanovljeni su ograničeni dokazi o benefitima gledanja TV-a za malu decu.

Ranija istraživanja su pokazala da emisije poput „Ulice Sezam“, usmerene na mladu publiku, mogu vršiti pozitivan uticaj na decu od tri do pet godina starosti. U te benefite su uključene kognitivne sposobnosti, pismenost i pozitivne društvene veštine. Interaktivne TV emisije, poput „Dora istražuje“, podstiču društvenu interakciju putem direktnih povratnih informacija. Radi se o pozitivnim interakcijama u okviru kojih mališani komuniciraju direktno s televizorom. Mada ovo može biti tačno, priča je mnogo šira.

Novija italijanska studija, objavljena 2020. u časopisu Brain Science, analizirala je upotrebu digitalnih uređaja s jezičkim veštinama kod 260 dece u dobi između 8 do 36 meseci. Istraživači su otkrili da je povećano vreme izloženosti digitalnim uređajim kod dece od 8 do 17 meseci rezultiralo umanjenim veštinama oponašanja i gestikulacije, što je ključan korak u razvoju komunikacije u ranom detinjstvu. Slično, takođe je otkriveno da oni između 18 i 36 meseci starosti poseduju slabije jezičke veštine proporcionalno povećanom izlaganju uticaju digitalnih uređaja. Ova studija, kao i neke druge, došla je do zapanjujućih podataka koje roditelji treba da razmotre, što dovodi do pitanja: „da li bi moje dete trebalo uopšte da gleda televiziju?“. Ipak, za konačnu presudu su neophodni dodatni podaci, pa je najbolje obratiti se svom pedijatru, da bi dete uživalo u najboljem mogućem tretmanu.

Kada je reč o tome da li televizija donosi bilo kakve koristi po pitanju obrazovanja, usvajanja govora i društvenih veština kod dece, postoji jedno opšte pravilo: što su stariji, to bolje.

Zašto je televizija loša za mališane?

Televizija ne mora nužno da bude loša za malu decu, ali važno je prepoznati uzrast u kojem gledanje TV emisija može doneti koristi, a to se odnosi na nešto starije mališane. S obzirom na to, postoji niz razloga zbog kojih bi roditelji i staratelji trebalo da razmotre ograničavanje vremena koje deca provode pred TV ekranima.

Italijanski istraživači iz studije objavljene u Brain Scienceu preporučuju da bi za optimalan razvoj jezičkih sposobnosti kod dece, roditelji trebalo da ograniče upotrebu digitalnih uređaja.

Mnogi istraživači specijalizovani za razvoj u ranom detinjstvu, otkrili su da postoje brojne negativne posledice po zdravlje povezane s konzumiranjem TV emisija i digitalnih medija:

• Mali ali značajan porast indeksa telesne mase, rizik od gojaznosti kod manjeg dela dece i obrazac koji dovodi do nezdravog povećanja težine kasnije u detinjstvu. Reklame za hranu mogu biti jedan od „krivaca“.
• Kraće vreme sna tokom noći. Baš kao i kod odraslih, svetlost koju emituju ekrani može potisnuti lučenje melatonina i dovesti do lošeg kvaliteta sna.
• Sveukupni razvoj deteta, uključujući kognitivno, jezičko i društveno/emocionalno kašnjenje u razvoju.

Da li vreme provedeno ispred ekrana utiče na govor?

Korelacija naspram uzročnosti, škakljiva je tema, pa je teško utvrditi da li vreme provedeno pred ekranom zaista utiče na razvoj govora kod dece.

Razgovor s osobama uživo, roditeljima ili starateljima, ono je što zaista gradi snažan razvoj sposobnosti komunikacije kod dece. Ako detetu nedostaje ova ključna interakcija, njegove veštine učenja i komunikacije mogu biti značajno ugušene.

Koliko je gledanja televizije dovoljno za dvogodišnjaka?

Prema Američkoj pedijatrijskoj akademiji, „deci mlađoj od dve godine potrebno je praktično istraživanje i društvena interakcija s pouzdanim odraslim osobama, da bi razvila svoje kognitivne, jezičke, motoričke i društveno-emocionalne veštine”.

Da bi dete od dve godine razumelo šta se dešava i dobilo opipljivu korist od gledanja obrazovnog programa na TV-u, roditelji ili staratelji i dalje moraju da komuniciraju s njim i objasne ono što ono može da vidi.

Naravno, postoje i zdravstveni rizici. Nedavno istraživanje o dvogodišnjacima pokazalo je da se indeks telesne mase povećavao sa svakim satom dodatnog konzumiranja medija.

Važno je zapamtiti da je za decu doba od oko dve godine ključno za razvoj mozga, kao i da je ljudska komunikacija optimalan izbor. Motivišite stariju decu i odrasle da se uključe, igraju i razgovaraju s mališanom.

Pedijatrija preporučuje da vreme provedeno uz digitalne medije ne bude duže od sat vremena dnevno. Kada je u pitanju vreme pred TV ekranom, uvek imajte na umu da je manje više.

Najbolji način da se pomogne razvoju jezičkih sposobnosti deteta

Istraživanja pokazuju da je pozitivan, čest i direktan razgovor s mališanima jedan od najboljih načina da im se pomogne u razvijanju govornih i jezičkih veština. Ova društvena interakcija je ključna za razvoj u ranom detinjstvu.

Iako možete biti zabrinuti u vezi s vremenom koje vaše dete provodi ispred TV ekrana, to ne bi trebalo da bude velika briga. Umesto toga, usredsredite svoju energiju na uključivanje deteta u stvarne razgovore, umesto one na TV-u.

Kada su u pitanju „interaktivne“ TV emisije za decu, evo nekoliko preporuka:

• Pepa prase
• Dora istražuje
• Mali Ajnštajn
• Ulica Sezam
• Miki Maus klub

Da li dete pati od kašnjenja usvajanja govora i šta možete uraditi povodom toga?

Ako slutite da vaše dete možda kasni u usvajanju govora i ne dotiže ciljeve vezane za jednogodišnjake, pobrinite se da to kažete svom pedijatru. Sledeći korak u ovom procesu je procena logopeda.

Ako se dijagnostifikuje kašnjenje u usvajanju govora, logoped će raditi s vama i vašim detetom kako bi procenio govorne sposobnosti i postavio ciljeve pomoću korisnih terapijskih vežbi.