Odškolavanje: Utopija ili realna zamisao?
Povezane objave
Iako je ovaj termin obuhvaćen stručnim člancima minimum poslednjih pet godina, o ovakvom načinu školovanja u Srbiji možda tek sada promišljamo, kada smo osetili kako funkcioniše školovanje od kuće i gotovo maksimalna uključenost roditelja u obrazovanje deteta.
Međutim, postoji specifičnost u značenju termina „odškolavanje“ (unschooling) u odnosu na školovanje od kuće, a posebno u odnosu na formalno obrazovanje.
Šta je „odškolavanje“?
U jednom članku starom pet godina, autorka, inače majka četiri devojčice, pisala je na ovu temu. Na prosto pitanje dala je i prost odgovor: odškolavanje je život bez škole.
Šta to znači?
Formalno obrazovanje ima svoj tačno određen zakonski tok, prilagođen je određenom uzrastu, ima određen vremenski sled i okrenut je pretpostavljenim interesovanjima dece, ili uopšte nije, pa je taj deo prepušten njihovom slobodnom vremenu.
Školovanje od kuće je slično tome, samo je fokus sa škole pomeren na dom, dok je odškolavanje fokusirano isključivo na dete, na želju za sopstvenim znanjem koje će ih voditi da izučavaju ono šta žele, shodno svojim interesovanjima.
Termin unschooling kreirao je Džon Holt, američki autor i učitelj, davnih šezdesetih godina prošlog veka. Holt je napisao preko 10 knjiga fokusiranih na ideju da postojeći obrazovni sistem guši kreativnost i intelektualni potencijal dece.
Ovo je veoma važno, jer mnogo puta u razgovoru sa roditeljima čujemo važne “opaske” tipa: ova školska torba im je preteška, šta će im toliko knjiga; polovina ovoga što uče neće im zaista ni trebati; dete mi je talentovano za (nešto), a nemam gde to da razvijam, i slične stvari.
Da li je neko ikada pitao dete koliko mu je teško da uči muzičko, da preskače vijaču ili da uči trigonometriju?
Dakle, Holt je smatrao da deca prirodno vole da uče, ali da ih školski sistem sputava kroz ocenjivanje i standardizovan program nastave. Maleno odstupanje od toga već bi načinio promenu, slažete se?
Na čemu se zasniva odškolavanje?
Earl Stevens, jedan od autora koji je pisao na ovu temu, spominjao je da za ovaj način tretiranja i razvijanja intelektualne ličnosti deteta ne postoji recept, niti probni period od nedelju ili jače da bi se videlo da li funkcioniše. Samo je kratko rekao: odškolavanje nije metoda, već način posmatranja dece i života.
Neki od koraka su: prepustiti detetu da upravlja svojim procesom obrazovanja, verovati detetu da će naučiti sve ono što bi shodno svojoj ličnosti i trebalo da nauči, pustiti dete da proširi svoje vidike na ostale životne oblasti, na ovaj način se dete uči da vrednuje prvenstveno porodicu i odnose unutar nje, roditelji su tu i pružaju podršku učenju kroz praktične metode i, na kraju, sloboda koja detetu omogućava da bude dete i da uči.
Na kraju, kada smo razradili osnove ovog tipa obrazovanja, na koji način vi sagledavate ovakav pristup? Da li je on realan s obzirom na to da u nekim porodicama oba roditelja rade, i da li je moguće da poistovetimo svako dete u sposobnosti da sebi organizuje ovakvu vrstu učenja?
Pišite nam u komentarima.
Your e-mail address will not be published.
Required fields are marked*