Prepričavanje je jednako važno kao i čitanje

Povezane objave

• Kako biti jak samohrani roditelj? 01/02
• Kako naučiti dete da bude dobar prijatelj? 19/11
• Greške roditelja koje mogu deci trajno da oštete samopouzdanje 26/01

Pričanje priča deci jednako je neophodno kao i njihovo samo čitanje. Naime, stručnjaci kažu da su ove radnje neophodne kako bi se kod dece razvila mašta, a samo podsticanje da budu pripovedači doprinosi razvoju njihove ličnosti. Prepričavanjem priča ili događaja deca postaju kreativnija, tolerantnija i snalažljivija…

Studije su pokazale da se sa svakim prepričavanjem bajke, pesmice, priče, događaja… deci razvija percepcija jačajući um. Psiholozi još savetuju da bi prepričavanje trebalo da ide „usput“, da ne zvuči napamet već da ono bude obogaćeno maštom i i većim brojem reči. Na isti način dete će se učiti i kako da iskaže emocije, jer tražeći odgovarajuće reči vežbaće i vokabular i samo izražavanje. Uz to mališane treba podsticati i da prepričavaju događaje u kojima su učestvovali, ma koliko isti delovali banalno. Ovo može da postane i ritual pred spavanje.

pročitajte još i Zašto je čitanje dobro za mozak?

Deci je, kažu psiholozi, sve veliko i svaki događaj za njih ima istu važnost. I upravo iz tog razloga ih roditelji ne bi smeli prekidati dok govore. U najranijem periodu, deca će kada primete da ih neko sluša, postati maštovitija, unosiće u priču više detalja pokrećući mozak “na rad”. Prepričavanje još utiče i na razvoj memorije, ali se na taj način deca i oslobađaju treme što će im mnogo značiti u daljem školovanju koje će možda uključivati i javne nastupe, poput školskih predstava.

Razvoj

Psiholozi objašnjavaju da deca čitaju na tri načina:

1) čitanje slika

2) čitanje reči

3) prepričavanje priča

Dok ne savladaju slova, deca gledajući slike pokušavaju da dođu do zaključka o čemu se radi u priči. Inače, same ilustracije u sebi sadrže značenje iste, te njihova interpetacija predstavlja prvu fazu čitanja. U skladu sa ovom teorijom, recimo, trogodišnjak koji gleda slikovnicu zaista i čita, ma koliko se roditeljima činilo da to ne radi. Vizuelni elementi u knjizi su detetu jedan od načina da dođe do informacija. I u ovoj fazi roditelji bi trebalo da podstiču decu da im prepričavaju ili “pročitaju” slike.

možda vas zanima i Šta deca crtežom poručuju?

Kada deca prepričavaju događaje/priču ona postaju svesna da isti imaju početak, sredinu i kraj. Kao i da radnju pokreću likovi koji su smešteni u nekom prostoru i vremenu. U ovoj fazi roditelji bi trebalo da prekinu decu u čitanju kako bi im odgovorili na pitanja koja se odnose na junake ili samu radnju. Čitanje i prepričavanje je traženje smisla, jer ukoliko se zadrži samo da na nivou reči, pročitano neće imati nikakvog smisla, a sama priča biće zaboravljena.

Psiholozi zaključuju da slikovnice su jednako važne kao i sva druga literatura, jer su upravo one „knjige“ sa kojima se deca prvo susreću i ulaze u čaroban svet reči. Takođe, od toga koliko deca mogu da tumače priče, zavisiće kako će jednog dana, tumačiti svet.