Istraživanje: socijalni život veća briga od zaražavanja

Povezane objave

• Da li postoje smernice za obrazovanje u doba pandemije? 12/06
• Pojavila se nova igra među osnovcima – “cimka”! 02/10
• Danas počinje upis đaka prvaka: Evo šta treba da znate! 01/04

Tokom pandemije korona virusa, građane Srbije više je brinuo nedostatak kontakata sa bliskim ljudima nego strah od zaraze. Ovo su rezultati istraživanja “Kako je pandemija promenila stavove Evropljana prema zdravlju” obavljenog u 15 zemalja.

Istraživanje je rađeno u aprilu i martu ove godine, a učesvovalo je više od 30.000 osoba iz 15 evropskih zemalja. Istraživanje je sprovedeno u  Austriji, Belgiji, Češkoj, Nemačkoj, Francuskoj, Italiji, Srbiji, Španiji, Holandiji, Poljskoj, Portugalu, Rusiji, Švajcarskoj, Ukrajini i Velikoj Britaniji.

Gotovo trećina ispitanika u Srbiji je potvrdila da su se tokom zatvaranja osećali anksiozno i da su imali stres, nemir i nesanicu, prenela je agencija Beta. Studija pokazuje da je skoro svaki treći stanovnik Evrope patio od povišenog nivoa anksioznosti, a svaki četvrti ima problema sa stresom i unutrašnjim nemirom.

Kako se dalje navodi, ovi simptomi češće su pogađali mlade nego starije od 35 godina. takođe, primećeno je i da je mladima veća briga da povrate socijalni život, dok se stariji plaše da se ne zaraze korona virusom. Što se žitelja naše države tiče, više od polovine ispitanika od početka epidemije je počelo da uzima više vitamina i suplemenata.

pročitajte još i: Usamljenost je veći zdravstveni problem od gojaznosti?

Analiza kaže i da je 45 odsto ispitanika navelo da se sada hrani zdravije i da više vode računa o zdravlju. Tri petine ispitanika u Španiji i Portugalu se hrani zdravije, dok u Srbiji i Češkoj više od polovine uzima više vitamina i suplemenata nego pre pandemije.

U rusiji i Ukrajini polovina ispitanika traže više saveta od farmaceuta, dok je više od petine Italijana skinulo neku aplikaciju za vežbanje kod kuće ili su uplatili onlajn kurs. S druge strane, u Nemačkoj i Austriji jedna petina ispitanih ima problem da pronađu vreme za vežbanje, jer rade od kuće.

Istraživači navode i da su se zdravstveni sistemi fokusirali na kovid pacijente, a što se odrazilo na tretman drugih pacijenata. Za 73 odsto Evropljana lekari su prva adresa za sva zdravstvena pitanja, ali i farmaceuti i naučnici uživaju veliko poverenje i to za čak njih 60 odsto.

Upravu oni, uz medicinsko osoblje, najviše zaslužuju “našu zahvalnost za trud u borbi protiv kovida-19”. To je stav 81 procenat ispitanika, zaključuje se u istraživanju.