Stručnjaci upozoravaju na genetičke testove embriona: “nedokazano i neetično”

Povezane objave

• Kako se rešiti krpelja? 01/08
• Sve serije Celia mleka za odojčad povučena iz prodaje 17/01
• Šta zapravo znamo o melaninu? 08/12

Testovi analize rizika za embrione iz veštačkog oplođavanja se prodaju u SAD i verovatno će postati dostupniji.

Stručnjaci su upozorili na „nedokazanu“ i „neetičku“ upotrebu genetskih testova za predviđanje rizika od složenih bolesti kod embriona stvorenih veštačkom oplodnjom. Iako trenutno nisu dostupni svuda, takvi testovi se prodaju u SAD i njihova dostupnost će se verovatno povećati kako se tehnologija bude razvijala, rekli su predstavnici Evropskog društva za humanu genetiku (ESHG).

Pišući u European Journal of Human Genetics, oni su naglasili da trenutno ne postoje dokazi da ova tehnika koja se zove analiza poligenog rizika (PRS) može predvideti verovatnoću da još nerođena deca budu u opasnosti od složenih bolesti kao što su šizofrenija, dijabetes tipa 2. ili rak dojke u kasnijem životu.

Genetičari su takođe pozvali na društvenu debatu o budućoj primeni takvih testova, kao što je odabir osobina poput visine ili inteligencije. „Verujemo da je ovo polje koje obećava u genetici i za prevenciju bolesti, ali u sadašnjoj fazi se ne može koristiti“, rekao je predsednik ESHG-a, Mauricio Đenuardi, profesor medicinske genetike na Katoličkom univerzitetu Presvetog Srca u Rimu.

„Nema dokaza da ovakva selekcija može dovesti do boljih ili zdravijih beba. Za razliku od genetskog testiranja za Daunov sindrom ili bolesti kao što je cistična fibroza, koje su uzrokovane mutacijama u jednom genu, PRS ima za cilj da izračuna podložnost pojedinca složenim osobinama ili poremećajima kombinovanjem efekata desetina ili potencijalno miliona genetskih varijanti u jednu cifru. To uključuje analizu ćelija iz embriona stvorenih veštačkom oplodnjom pre nego što se implantiraju.

„Mnogi uslovi su uzrokovani kombinacijom genetike i okruženja, a PRS su u stanju da uhvate samo delove bilo koje relevantne genetske komponente, što je verovatno veoma složeno i teško za analizu“, rekla je dr Frančeska Forcano, predsedavajuća iz ESHG komiteta za javnu i profesionalnu politiku i konsultant za kliničku genetiku u fondaciji Guy’s and St Thomas’ NHS fondacije u Londonu.

Uprkos tome, privatne kompanije za testiranje sve više plasiraju takve testove budućim roditeljima kao sredstvo za odabir embriona s manjim rizikom od bolesti u kasnijem životu. Najmanje jedno dete je rođeno posle takve procedure, rekli su Forcano i kolege. Iako američke kompanije prednjače. „Mi zapravo nemamo baš dobar osećaj šta se dešava u svakoj pojedinačnoj privatnoj klinici širom Evrope i u drugim zemljama“, rekla je Forcano.

Sara Norkros, direktorica Progress Educational Trusta (PET), dobrotvorne organizacije koja poboljšava izbore za ljude pogođene neplodnošću i genetskim stanjima, pozvala je Upravu za ljudsku oplodnju i embriologiju da razjasni pravni i regulatorni status takvih testova u Velikoj Britaniji, i rekla da bi Uprava za standarde oglašavanja i Uprava za konkurenciju i tržišta trebalo da pažljivo prate da li se i kako takvi testovi plasiraju pacijentima u Velikoj Britaniji.

„PET podržava ovo jasno i nedvosmisleno upozorenje pacijentima s problemom plodnosti da ne troše svoj novac na testiranje embriona korišćenjem poligenih rezultata rizika“, rekla je ona. „Čak i ako bi, argumentacije radi, i uprkos potpunom nedostatku kliničkih dokaza, poligeni skor rizika mogao smisleno da predvidi određene stvari u vezi s određenim embrionima, sam broj embriona koji bi bio potreban da bi se koristio ovaj test, ne bi mogao biti postignut u kliničkom okruženju.

„Postoji nekoliko dragocenih embriona koje možete izabrati u kontekstu lečenja plodnosti, tako da razlozi za preferiranje jednog embriona nad drugim moraju biti utemeljeni na jasnim dokazima. ESHG je takođe pozvao na društvenu debatu o budućoj primeni SSS, kako bi se izbegla diskriminacija i stigmatizacija određenih uslova. „Ako ćemo, teoretski, ponuditi test za odabir zajedničkih osobina, za koje osobine bi naše društvo smatralo da je etički ponuditi?“ upitala se Forcano. „Moramo da razmislimo da li mislimo da je to prihvatljivo, da li je etično i da li naše društvo zaista želi da ima tako nešto.