Kintsugi – Zlatno umeće popravke

Povezane objave

• Napravite same radosnicu za bebu 14/03
• Kada beba počinje da se smeje? 22/01
• Egzotično voće koje morate probati! 16/12

Momo Kapor je jednom napisao da kada razbiješ tanjir i kažeš mu „izvini“, on se ne sastavi. Tako „izvini“ ne popravlja i ne rešava stvari, ne može da popravi načinjenu štetu. Međutim, Japanci su stotinama godina unazad otkrili kako da razbijene stvari poprave i zacele na poseban način.

Još u petnaestom veku u Japanu je nastala tehnika popravljanja porcelana, pod nazivom kintsugi. Polomljeno posuđe i predmeti spajaju se tako što se pukotine prekrivaju mešavinom lepka i boje, tako da izgledaju pozlaćeno.

Legenda kaže da je zapovednik japanske carske vojske razbio svoju omiljenu šolju i poslao je na popravku. Kada je šolja spojena metalnim delovima, bio je nezadovoljan jer je time narušena njena lepota. Jedan zanatlija je tada dobio zadatak da pronađe bolje rešenje. Njegova ideja otvorila je vrata ovoj neobičnoj i lepoj umetnosti.

Kintsugi majstori koriste poseban lepak, dobijen iz smole kineskog lakovog drveta, koje u Japanu zovu uruši. Ova smola meša se sa prahom plemenitih metala, kako bi se stvorio utisak pozlate. Tragovi loma se premazuju i ceo predmet se glača i boji. Kada se proces završi, predmeti izgledaju kako da je zlato razliveno po onim mestima gde su prethodno bile pukotine. Na ovaj način ne skrivaju se nesavršenosti, niti se polomljene posude odbacuju, već dobijaju potpuno drugačiji izgled i veću vrednost. Dakle, kintsugi poručuje da iz svega može proizaći nešto dobro.

Predmeti nastali kintsugi tehnikom i danas su veoma popularni. Sve je počelo od posuđa, ali se proširilo i na nakit i suvenire. Ono što inspiriše i umetnike i ljubitelje umetnosti je i to što su svi predmeti unikatni. Teško je pretpostaviti kako će posuđe i ukrasi izgledati na kraju obrade, a nemoguće stvoriti dva ista primerka.

Kintsugi možemo posmatrati sa aspekta različitih nauka. Ono što je sigurno jeste da ova drevna japanska veština može da nas nauči mnogo o ljubavi prema sebi i drugima, o odnosu prema nesavršenostima i lepoti. Predmetima koji dospeju u ruke ovih majstora, sudbina se vrtoglavo menja. Od krhotina nekadašnjih omiljenih šolja, postaju vredna i jedinstvena umetnička dela.

Izvinjenje ne može polomljeni tanjir da vrati u prvobitno stanje, to je istina. Međutim, mnogo truda, posvećenosti i ljubavi može od tog tanjira da napravi potpuno drugačiji komad porcelana. Ovim nam japanska umetnost pokazuje da su stvari koje volimo, a ljudi posebno, vredni novih pokušaja. Lomove, greške i ožiljke ne moramo uvek sakrivati, možemo ih nositi ponosno, kao pozlaćene tragove življenja.