Da li su deca zavisna od Interneta i video-igara?

Povezane objave

• 5 stvari koje mame svakodnevno treba da čine za svoju decu 20/10
• Upis prvaka 2020. pojednostavljen: Škola pribavlja sva dokumenta 12/02
• 4 načina da ugodite svom detetu 03/04

Retko koja odrasla osoba danas može da zamisli dan bez Interneta. U toj atmosferi, novije generacije odrastaju. Međutim, da li Internet može dovesti do većih problema?

Dan bezbednosti na Internetu je obeležen juče. Dok danas ne možemo da zamislimo dan bez digitalnog sveta, u istom maniru odgajamo i našu decu. Koliko je to opasno, komentarisala je i državna sekretarka u Ministarstvu trgovine, turizma i telekomunikacija Tatjana Matić.

Ona kaže da se najčešće i najteže zloupotrebe dešavaju s decom i da je edukacija u školi i dominantnija uloga roditelja ključ za rešavanje problema.

Za RTS, Matićeva je rekla da se život potpuno preselio na Internet i društvene mreže su sve dominantnije u našim životima, pa i mladi sve više vremena provode koristeći savremene tehnologije.

Deca na Internetu: Koliko su bezbedna?

“To podrazumeva da ih moramo naučiti osnovnim elementima ponašanja da se kasnije u životu ne bi kajali za posledice svoje mladosti, jednostavno objašnjavamo da ta stvarnost je podjednako realna kao i ova druga”, kaže ona.

Budući da veći deo dana deca provode upravo u onlajn svetu, postoji i veći rizik od zloupotrebe, a najčešće, žrtva su upravo najmlađi.

“Nacionalni kontakt centar za bezbednost dece na internetu postoji oko dve godine i imali smo više do 7.000 poziva i 1.380 predmeta, a za 155 predmeta možemo reći da su imali i elemente krivičnog dela”, ukazala je državna sekretarka.

Pored opasnosti od zloupotrebe podataka, fotografija i seksualnog uznemiravanja, deca se na Internetu suočavaju i sa vršnjačkim nasiljem.

Matićeva poziva roditelje da ako uspeju da dođu do neke prepiske gde se širi mržnja, gde se dete na bilo koji način vređa ili zlostavlja, da im to pošalju i da odmah odreaguju.

“Deca kriju neprijatne stvari koje im se dešavaju, dok roditelji ukoliko ih otkriju, znaju da ih obrišu. Savetujemo da se to nikada ne radi, da se sačuvaju svi podaci jer je to potrebno u postupku koji se vodi pred Tužilaštvom za visokotehnološki kriminal”, kaže ona.

Kako navodi sekretarka, granica se pomerila i na meti su sve mlađa deca. “Mi smo pre dve godine bili usredsređeni na decu osnovnog školskog uzrasta, ta granica se pomera. Nama su nekad ciljna grupa bila deca šestog i sedmog razreda sada je to četvrti i peti razred”, rekla je ona.

Edukacija o bezbednosti je ključna

Iz svega ovoga, zaključak je da je potrebno edukovati decu o bezbednosti na Internetu još u predškolskom dobu. Uz to, potrebna je i edukacija odraslij, kako bi znali da prepoznaju opasnosti, da nauče koji su pravi izvori informacija na Internetu i koji su lažni prijatelji i profili na društvenim mrežama.

“Radimo na kurikulumu da svi budemo svesni šta je digitalna pismenost i razmišljanje o digitalnom svetu i kako se informacije prepoznaju i selektuju, šta je to vršnjačko nasilje na internetu, šta je to govor mržnje“, istakla je državna sekretarka i dodala: “Moramo kroz obrazovni sistem doći do toga da svi znamo i razumemo koji su to postulati ponašanja u virtuelnom svetu, digitalnom svetu u kome živimo i koji će tek postati digitalna”, dodala je Matićeva.

“Jako je značajno da savremena tehnologija postane deo obrazovnog procesa i da na taj način decu upoznajemo i sa prednostima, ali i s posledicama“, kaže Matićeva. “Kada su u pitanju deca, moramo da se štitimo od vršnjačkog nasilja koje je izraženo, zatim od različitih vrsta zloupotreba, ucena, pretnji koje se dešavaju – zloupotreba podataka, fotografija”, ističe ona.

“U Kini postoje klinike gde se ljudi odvikavaju od video-igara. Nadamo se da se nećemo naći u toj fazi, ali prevencija i edukacija su ključ za to i pre svega uloga roditelja i nastavnika koji su već uključeni i upoznati sa opasnostima”, kaže državna sekretarka. Prema njenim rečima, uloga roditelja mora biti dominantnija, jer moraju da prate šta deca rade na uređajima.

Ona kaže da savremena tehnologija ne treba roditeljima da bude izgovor i da veruju da je dete, ako se igra sa tabletom na sigurnom. To, kako ističe, mora biti kontrolisano, ograničeno vreme i upotreba.

“U toku nastave treba što više koristiti tehnologiju u edukativne svrhe a manje u zabavu, što je danas trend. Mi sa Ministarstvom prosvete ćemo raditi ove godine na projektu povezane škole u nadi da ćemo praktično kroz izgradnju infrastrukture za sve osnovne škole u Srbiji pomoći da deca shvate prednosti i da roditelji preuzmu odgovornost za njihovo ponašanje”, zaključila je Matićeva.

Kako bezbedno koristiti Internet?

Na “Dan bezbednijeg interneta”, kompanija Kaspersky Lab želi da ohrabri pojedince i organizacije da razmisle o tehnologiji koju koriste kao i o koracima koje mogu preduzeti kako bi je učinili bezbednijom,.

1. Neka vaše lozinke budu složene, teške za pogađanje i jedinstvene – ne koristite iste lozinke za različite servise i nemojte se šaliti po tom pitanju nikad, jer se sigurnosni propusti dešavaju svakodnevno!

2. Nemojte kliktati na nepoželjne veze ili priloge. Ako niste sigurni ko vam šalje nešto, zašto vam je to poslato – ne klikćite i ne otvarajte! Proverite uvek sa osobom, koja vam je poslala neki sumnjiv fajl ili datoteku da li joj je to zaista bila namera.

3. Razmislite pre nego što objavite bilo šta na Internetu – jednom podeljeno na mreži verovatno tu ostaje zauvek i može da se pronađe trag o njemu, čak i ako se izbriše!

4. Proverite funkcionalnost svake aplikacije koju stavite na mobilne uređaje. Da li zaista treba da pristupi vašoj lokaciji? Da li treba da podelite svoje kontakte? Ako to nije slučaj, nemojte je instalirati ili onemogućite funkcionalnost, koju ne želite, kako bi vaši podaci ostali privatni

5. Neka vaši uređaji, baš svi, koji pristupaju Internetu i tehnologija u njima budu ažurirani uvek, kako biste bili sigurni da su bezbednosni propusti zakrpljeni.

6. Na javnim Wi-Fi i internet mrežama nikad ne koristiti nijedan servis, koji zahteva prijem i slanje podataka lične prirode. Takve mreže su ranjive i njihove slabosti se često iskorišćavaju za zloupotrebe. Primeri su brojni, a javne mreže su one koje imaju besplatan pristup internetu i ne zahtevaju nikakve podatke za login.

Izvor: mondo.rs