Kako podići raspoloženje među ukućanima?

Povezane objave

• Negujte jedinstvenost: Ne poredite se ni sa kim! 21/04
• Povreda glave kod dece: Šta preduzeti? 17/01
• Kako se razvija čulo vida? 09/08

Kažete da ste iscrpljeni, a da se vaša deca osećaju nekako nemotivisano? Međutim, promena mora da počne od vas: pokušajte da razgovarate kao porodica i saznate šta je ono što svima može da podigne raspoloženje.

Naša priča se vrti oko žene koja ima dvoje dece, od sedam i 12 godina. Možda je to posledica pandemije, ali ona i njen muž se osećaju iscrpljenim i potučenim od strane života (što zvuči veoma tužno, budući da su zdravi i finansijski dobro stoje). Nemaju porodicu u blizini, ali zato imaju prijatelje koji su im jaka podrška.

Njeno starije dete se nosi s lošim raspoloženjem i depresijom (i razgovara sa savetnikom, što je od pomoći), ima epizode besa i zabrinuto je zbog klimatskih promena i rata u Ukrajini. Majka deli njihovu zabrinutost, ali pokušava da ohrabri decu da ne razmišljaju o tome pre spavanja.

Negativan obrazac razmišljanja

Brine se da li je njeni ukućani srećni. Oseća da su uhvaćeni u negativan obrazac, da se osećaju frustrirano ponašanjem dece, njihovim izbirljivim izborom ishrane i slično. Čini se kao da vikendom deca izražavaju nezadovoljstvo dok se roditelji bune, s tim što u njihovim životima nema mnogo radosti ili zabave. Njen muž je uključen, prisutan, ljubazan i brižan, ali ozbiljan i tih, tako da ne donosi životnu energiju u kuću niti se zabavlja s decom. To je obično majčina uloga, ali čak i kada dođe do tih trenutaka, oni bivaju nadvladani svakodnevnim prepirkama i dosadnim prigovorima da moraju da rade neke stvari.

Majka se oseća krivom što nije primer optimizma. Ona postavlja ključno pitanje – da li porodica može promeniti opšte raspoloženje?

Kako uživati u stvarima?

Reč kojoj se u poslednje vreme više puta vrala je „anhedonija“, nemogućnost uživanja u stvarima, nedostatak radosti tamo gde bi radost trebalo da bude. Ona misli da traumu u protekle dve godine izazvanu pandemijom, život s nepoznatim i nespoznatljivim stvarima, odvojenost od porodice i prijatelja koji pružaju potrebnu perspektivu, ometanje u povezanosti, ne treba potcenjivati, čak i pre nego što u sve uključimo klimatske promene i rat. U ovakvim situacijama je lako uvesti „pomirivanje sa stvarima“ kao zaštitni mehanizam: kada umrtvimo jednu emociju, otupimo ih sve.

Nameće se pitanje kako možete da promenite raspoloženje u kući i sasvim logično, to mora da počne od vas. Šta vas čini srećnim? Šta vam treba? Raspoloženja su zarazna i zvuči kao da ste vi uporište u kući, pa počnite da se bavite sopstvenim potrebama. Postoji stvarna tendencija da majke stavljaju druge na prvo mesto i, na taj način više troše sopstvene rezerve. Međutim, ako ne brinete o sebi, ne možete brinuti o drugima. Ako se osećate zaista loše na dugoročnom planu, odlazak kod lekara opšte prakse može biti dobra ideja.

Vaš muž ne mora da se zabavlja s velikim „Z“: biti prisutan s decom, angažovan, biti vođen njihovim potrebama, igrati tihe igre, sve je to važno.

Konsultovanje stručnjaka

Majka je konsultovala renomiranu psihoterapeutkinju koja radi s decom i adolescentima. Naravno, kakvo je bilo vaše detinjstvo je u centru pažnje, jer može da utiče na očekivanja. Možda se osećate krivim što vaša deca nemaju detinjstvo o kakvom ste maštali, ali mnogo toga što opisujete je sasvim normalno i obično, a takav je i život.

Što se tiče prigovaranja: birajte svoje bitke. Zaista, nije važno ako se određeni poslovi ne završe; shvatite šta je važno i pustite niz vodu ono što nije. Za ovo je potrebna praksa. Uradite rotaciju koja odgovara uzrastu za razumne poslove u kojima deca mogu da pomognu. Deca vole da znaju šta se od njih očekuje, a svi vole uspeh. Terapeutkinja je takođe preporučila sedenje i razgovor, kao što priliči zdravoj porodici. Saznajte kako su svi, šta ih uzbuđuje i muči, kako im je protekla nedelja, šta je uspelo, a šta nije. Radoznalost u fokusu.

Terapeutkinja je takođe rekla da ako vaše dete često postavlja važna pitanja pred spavanje, to je nešto što treba uzeti u obzir. „Da li je to jedini put kada morate da ćaskate?“ ona pita. Ako je tako, to bi mogao biti njihov način da izdvoje malo vremena s vama, pa možda razmislite o tome kada biste još mogli da pronađete vremena za njih. Mogli biste, predlaže ona, „priznati da je to zaista veliko pitanje i da bi možda trebalo da razmislimo o tome, i da istražimo zašto bi im to moglo biti na umu upravo sada“.

Postoje neki dobri resursi na internetu o tome kako razgovarati sa svojom decom o ratu i pronalaženju pozitivnih stvari u klimatskoj krizi, koje biste možda želeli da pročitate. Ne zaboravite da priznate osećanja svoje dece, kakva god da su. To je zaista najvažnije. Deca nam često daju teške informacije da bismo ih svarili i vratili im u prijatnijem obliku.