Opijum, morfijum, arsen i vaspitanje

Povezane objave

• Šta kažu narodna verovanja – dečak ili devojčica? 24/08
• Kada je nastala kontracepcija? 14/04
• “Bebeći mozak” kod trudnica zaista postoji 17/01

Oduvek je bilo zanimljivih saveta koje su roditeljima davali oni stariji. Pravila ponašnja i vaspitanja menjala su se kao i moda. Te se nekada savetovalo roditeljima da decu daju malo opijuma, ako im je potreban mir. Sa ove vremenske distance takve savete svrstavamo u rubriku “verova li ili ne”.

Prema udžbeniku za higijenu iz 1890. godine, apsolutno svi problemi sa varenjem kod dece bili su posledica “konzumiranja orašastih plodova, bombona, pita, voćnih kolača i nadasve – kiselih krastavaca”. Autor Džordža Roheaje peporučivao je roditeljima da ni slučajno deci ne daju breskve, šljive i trešnje.  A u “hranjive obroke” svrstavale su se kaše, hleb i krompir.

Međutim, ni tu preporučenu hranu nije trebalo poslužiti vruću, ali ni hladnu. Znači, isključivo mlaku. A, užine tačnije, međuobroci nisu smatrani potrebnim. Ali, “ako je baš preko potrebno, detetu treba dopustiti da gricka komadić suvog hleba”. Da ovo nije jedina zbirka “mudrolija” govori i vodič iz 1831. godine. U njemu se savetuje da treba izbegavati zelenu hranu. Autorka Lidia Čajlds u “The Mothers Book” piše “dok mu rastu zubi, detetu se ne sme dati ništa zeleno za grickanje”.

Tačnije dete ne bi smelo uopšte da jede bilo šta što sadrži “žute ili zelene pigmente”, ali ni da pije zeleni čaj. Verovalo se da “zeleni čaj ljude čini nervoznim, a mladi posebno ne bi trebalo da znaju šta je to nervoza”. Iako deluje blesavo, upozorenje roditeljima da paze da im deca ništa u usta zeleno ne stave i nije bilo loš savet. Naime, u to doba tamnozelena boja je bila popularna, a kako bi se ta nijansa postigla koristio se arsen za bojenje.

Dva glavna sastojka “umirujućeg sirupa gospođe Vinslou”, a koji se davao nemirnoj deci kojoj su zubi nicali, bili su morfijum i alkohol. Sirup se na tržištu prodavao kao medikament za ublažavanje bola i dijareje. Prema podacima, samo se 1868. godine prodala 1,5 miliona boca.

možda vas zanima i: Kako su se razvijala i menjala pravila ponašanja?

U zbirci saveta “Kućna knjiga o zdravlju i medicini” iz 1834. godine navodi se da se živa koristila kao lek za gotovo sve bolesti. Iako se nalazila u svemu, najdominantnija je bila u kremama protiv pegica. Slično se tretirao i opijum. On se prodavao kao sredstvo protiv bolova i kao lek koji sve leči. Roditelji su njime decu umirivali.

Među mudrostima, nalazio se i savet iz 19. veka, a koji se odnosio na čitanje. Naime, čitanje nije bila dobra zabava za decu, a mlade devojke i mladići su morali biti oprezni sa čitanjem beletristike, kako im semozak ne bi previše stimulisao. Ovo se pre svih odnosilo na devojčice, jer se verovalo da će ih čitanje ranije uvesti u pubertet.

Uz knjige deci nije trebalo kupovati ni igračke. Deca sama treba da prave svoje, kako bi ispunili vreme. Tada je u trendu bilo pravljenje  kolača od blata i rezanje lutkica od papira. A sve one koji su bili neposlušni trebalo je zaliti hladnom vodom.