Kako ojačati dečiji imunitet?

Povezane objave

• Kako zaštititi dete od alergija i sprečiti ekcem? 11/05
• Šta utiče na neplodnost kod muškaraca? 28/04
• Da li preterana ishrana tokom trudnoće predstavlja rizik? 24/09

Deca su mnogo prijemčivija na virusne infekcije od odraslih, a neke studije pokazuju da se kod više od 75% dece respiratorne infekcije vraćaju. Postoji preko 200 virusa od koji deca mogu oboleti, posebno su osetljiva ona deca koja imaju slabiji imunitet.

U prvim godinama života, imuni sistem deteta se uči, uzimajući u obzir da nije bio u kontaktu sa većinom virusa. Polako, imuni sitem dece jača kroz neprekidnu borbu sa mikrobima, virusima I drugim organizmima koja napadaju organizam. Ali ova bitka košta, a deca će plaćati cenu u toku celog života. Zato, lekari I roditelji treba da budu odgovorni I pažljivi I da se potrude da ova biološka “cena” bude što manja.

Evo nekoliko načina kako da ojačate imunitet deteta:

• Dajte im često da jedu voće, povrće ili zdrave sokove. 

Fitonutrijenti iz voća I povrća mogu uticati na poboljšanje imuniteta. Moderna dijetetika, preporučuje sokove od voća I povrća, obogaćene pojedinim vitaminima I mineralima.

Studije su pokazale da ishrana bogata fitonutrijentima može zaštititi dete od nekih hroničnih I degenerativnih bolesti koje se mogu razviti I kasnije, kao što su kancer, srčana oboljenja, itd. Pokušajte da date detetu pet porcija voća I povrća dnevno. Neke od obroka možete zameniti sokom od svežeg voća I povrća.

• Vodite računa o količini I vremenu spavanja.

Nedovoljno sna I odmora čini decu podložnijom raznim bolestima, kroz smanjenje prirodnih odbrambenih ćelija, koje su oružje imunog sistema I koje učestvuju u čišćenju organizma od mikroorganizama I kancerogenih ćelija. Jedno novorođenče može imati potrebu za 18 sati sna dnevno, mala deca imaju potrebu za 12 do 13 sati, a predškolci za 10 sati sna. U slučaju da dete neće ili ne može da spava u toku dana , pokušajte uveče da ga uspavate ranije.

• Dojite decu dok su bebe.

Majčino mleko sadrži antitela koja, za početak, a I kasnije, jačaju imuni sistem organizma. Može biti zaštita od infekcija uha, alergija, dijareje, pneumonije, meningitisa, infekcija urinarnog trakta, itd. Studije su pokazale da dojenje moge poboljšati rad mozga deteta I utiče na sprečavanje pojave dijabetesa, Kronove bolesti, kolitisa I pojedinih vrsta kancera, u toku života.

Preporučuje se da majka doji dete godinu dana. U slučaju da ovo nije moguće, potrebno je da dete sisa najmanje dva do tri meseca.

• Dete treba da bude fizički aktivno.

Nedavna istraživanja su pokazala da fizička aktivnost povećava broj prirodnih odbrambenih ćelija. Da biste stvorili kod dece naviku da budu fizički aktivna u toku celog života, potrebno je da im budete uzor ili da im pronađete neki adekvatan uzor.

• Objasnite im potrebu za borbom protiv širenja klica.

Proveravajte da li vaša deca redovno peru ruke sapunom. Treba obratiti pažnju na higijenu ruku pre svakog obroka, kao I nakon igranja napolju, igranja sa životinjama, itd. Nepranje ruku I lica, duvanje nosa, kijanje I kašalj su načini na koje se deca mogu zaraziti.

• Izbegavajte da vaša deca budu pasivni pušači.

Dim sadrži preko 4 hiljade toksina, od kojih većina može da iziritira ili čak uništi neke ćelije iz organizma. Deca su osetljivija od odraslih na štetan uticaj pasivnog pušenja, zato što dišu brže. Pasivno pušenje povećava rizik od bronhitisa, infekcija uha i astme. Može uticati I na neurološki razvoj.

• Ne preterujte sa antibioticima.

Ako svaki put kada vam se dete razboli tražite pedijatru da mu prepiše antibiotik, svom detetu činite magareću uslugu, zato što mu na duge staze pogoršavate zdravstveno stanje. Antibiotici leče bolesti uzrokovane bakterijama, a većina bolesti kod dece je uzrokovana virusima, a u tom slučaju nema potrebe za antibioticima. 

Istraživanja su pokazala, da većina pedijatara prepisuje antibiotike na zahtev roditelja, koji, sasvim pogrešno, smatraju da oni ne mogu da naškode. Vrste bakterija otpornih na antibiotike su se razmnožile. Šta više, dijabetes, metabolički sindrom, ali I druge bolesti su počele da se vezuju za preteranu upotrebu antibiotika u detinjstvu.