Epilepsija: bolest koja pogađa jednako sve uzraste

Povezane objave

• Kako održavati higijenu usne duplje? 10/07
• Nega kože dece zimi 23/02
• Šta leči sok od krompira 06/04

Na današnji dan 26. marta obeležava se Svetski dan svesnosti o epilepsiji, poznatiji i kao “ljubičasti dan”. Ovaj purpurni dan pokrenut 2008. godine na inicijativu, tada devojčice, Kesidi Megan, njenih roditelja i Udruženja za epilepsiju iz Nove Škotske u Kanadi.

Tada, devetogodišnja Kesidi, je zbog epilepsije imala ograničenja u svakodnevnom životu, suočavala se sa predrasudama okoline i bila, neretko, izopštena iz društva. Kako bi promenila mišljenje okoline, ona je javno počela da govori o svojoj bolesti.

Njenoj akciji pridružile su se mnoge svetske organizacije, a ljubičasta boja lavande usvojena je kao internacionalna boja epilepsije, a koja se povezuje sa osećanjem usamljenosti, koji se učestalo javlja kao posledica društvene izolacije.

pročitajte još i šta su matične ćelije i zašto se čuvaju?

Šta je epilepsija?

Epilepsija je kratkotrajni poremećaj funkcije kore mozga i središnjeg nervnog sistema. Epilepsija se ublažava lekovima ili operacijom, međutim za oko 10 odsto obolelih leka nema. U svetu je obolelo oko 50 miliona ljudi, dok se pretpostavlja da ih u Srbiji ima od 50.000 do 150.000, a najviše je dece.

Kao uzročnici navode se: genetska predispozicija, urođeni poremećaji u mozgu i oštećenja mozga usled loše cirkulacije na rođenju. Prema statistikama Italije i Srbije, epilepsija je često oboljenje kod prevremeno rođene dece.

Oko 80 odsto slučajeva obolelih zabeleženo je u zemljama u razvoju, a epilepsija postaje češća kako ljudi stare. Podaci kažu i da će kod oko 10 odsto celokupnog stanovnišva, javiti neki od napada do 80. godine života. Ali će se samo, kod njih polovine, napadi ponoviti.

Prema međunarodnoj klasifikaciji, definisano je oko tridesetak vrsta epilepsije. Međutim, epileptični napadi se dele u tri grupe:

Jednostavni parcijalni napadi (EPA)

Kompleksni parcijalni napadaji (CPA)

Sekundarno generalizirani napadaji

Uzroci

Ovo je jedna od najučestalijih bolesti ili poremećaja u neurologiji, čiji je uzrok nastanka izrazito raznoliki. Uzroci pojave epileptičkih napada, mogu biti i dugotrajnije nespavanje, hipoglikemija, duži i intenzivniji fizički napor, u ređim slučajevima i emocionalni stres. Ali treba naglasiti da jedan napad ne čini bolest.

Posttraumatska epilepsija (PTE) najčešće nastaje kao komplikacija traume glave, a ukoliko se ne leči adekvatnim lekovima može izazvati i dodatno oštećenje. Povrede glave najčešće nastaju u saobraćajnim nesrećama, padovima, udarcima tvrdim ili oštrim predmetima u glavu…

Psihogeni napadi nastaju zbog aktiviranja ili oslobađanja određenih moždanih struktura podstaknute emotivnom rastrojenošću. Ovi napadi su vrlo česti, a kod dece se zovu afektivni respiratorni napadi, jer dolazi do prestanka disanja, a javljaju se u plaču. Kod odraslih se javljaju s vrlo šarolikim simptomima.

Ishemički napadi nastaju zbog iznenadno smanjenog dotoka krvi u mozak.

Epileptički napadi su prema definiciji iznenadni cerebralni napadi različite kliničke slike koji su posledica abnormalnog električkog izbijanja iz različitih delova moždane kore ili iz centrencefalona.

Za dijagnozu epilepsije mora se uraditi detaljna anamneza, obaviti detaljan klinički neurološki pregled, ali i uraditi elektroencefalografsko snimanje (EEG)… Kod žena, koje boluju od epilepsije, trudnoću je potrebno planirati. Bitno je započeti prevenciju na vreme, kako bi se smanjio broj napada. Oni tokom trudnoće mogu dovesti do teškog oštećenja ploda i veća su opasnost za trudnicu.